Ako se vratim u Belorusiju, preti mi do 25 godina zatvora, a možda i smrtna kazna. Posle jednog poziva KGB-a, advokati su mi savetovali da odmah napustim zemlju, kaže za N1 beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot, koji u kućnom pritvoru u Beogradu čeka odgovor na žalbu na odluku suda o njegovom izručenju Belorusiji.
Protiv Andreja Gnjota, koji je dao intervju N1, u Minsku je podignuta optužnica zbog utaje poreza. On kaže da je to montiran proces i da je reč o političkom progonu zbog njegovog aktivizma protiv beloruskog režima. Ukoliko završi u zatvoru u Belorusiji, Gnjot će biti jedan od 1.400 političkih zatvorenika u zemlji u kojoj je Aleksandar Lukašenko na vlasti od 1994. godine, a čiju pobedu na predsedničkim izborima 2020. godine EU nije priznala.
Šta su bili vaši argumenti pred Višim sudom u Beogradu koji je doneo odluku da budete izručeni Belorusiji?
Za svoju odbranu sam 26. marta i 1. aprila, pripremio veoma dug govor i priložio, između ostalog, rezoluciju Generalne skupštine UN o političkoj situaciji u Belorusiji, o situaciji kada su u pitanju zakoni, o tome kakvim su sve represijama izloženi politički aktivisti, aktivisti za ljudska prava, novinari… Kada sam govorio o diktaturi u Belorusiji, rekao sam – prema rezoluciji Generalne skupštine UN, u Belorusiji vlada diktatura. Ali sud je naveo da je to moje lično mišljenje.
Priložio sam pisma ljudi koji su bili izloženi torturi u beloruskim zatvorima. Ti ljudi su članovi organizacije „SOS. By” čiji sam ja suvlasnik. Među njima je Jelena Leučanka, naša košarkašica, koja je poslala dokument komitetu UN protiv torture, a on je potvrdio da je Jelena zaista bila izložena torturi u beloruskom zatvoru.
Doneo sam i dokaze da sam radio za Radio Slobodna Evropa i za TV Kanal Current Time. Priložio sam dokumente da su ti mediji i naš „SOS. By”, u Belorusiji na listi ekstremističkih organizacija. Priložio sam i deset dokaza i dokumenata da je krivični proces koji se protiv mene vodi u Belorusiji potpuno lažan. Oni se npr. služe „dokazima“ koje im je dala žena koja je umrla 2016. godine. Kažu i da sam u periodu od 2012. do 2018. godine prekršio zakon koji je donesen u aprilu 2019. Kako mogu da mi sude po zakonu koji tada nije postojao? Ceo taj slučaj je potpuno besmislen.
Moji advokati i ja smo na sudu naveli i da je prema prema Evropskoj konvenciji o ekstradiciji, zabranjeno nekog izručiti, ako postoji šansa da će u toj zemlji biti izložen političkom pritisku ili represiji. Srbija ja kao članica Saveta Evrope obavezna da to poštuje. Viši sud je samo zatvorio oči pred tim. Ako pogledate presudu, deluje kao da apsolutno nisu uzeli u obzir ni ono što sam govorio, niti dokumenta koja sam priložio.
Pred sudom u Beogradu ste rekli da se “SOS.By” otvoreno suprotstavljala režimu Aleksandra Lukašenka. Učestvovali ste i u protestima 2020. godine, na kojima je osporavana njegova pobeda na izborima. Šta vas je na kraju nateralo da napustite Belorusiju?
Mogu vam dati jedan dokument koji to objašnjava, a koji do sada niko nije objavio. Dakle, 13. juna 2021. godine sam u poštanskom sandučiću našao pismo Istražnog komiteta Minska, koji je deo KGB-a. To je bio poziv da dođem da svedočim. To nije bilo preporučeno pismo, kako bi inače trebalo da bude, nije bio nikakve marke ili neko objašnjenje šta tačno hoće od mene; naveli su samo da sam bio svedok nečega i da moram da dođem da svedočim.
Pozvao sam dva advokata i oni su mi rekli – Andrej, ovo je poruka da moraš odmah da napustiš državu ili ćeš biti uhapšen. Pozvao sam još dva advokata i rekli su mi – imaš dva sata da pobegneš iz zemlje. Nisam imao šengensku vizu, spakovao sam malo stvari, otišao na aerodrom i našao kartu sa Moskvu. Od tada se više nisam vratio u Belorusiju.
Sa čime biste mogli da se suočite ako Apelacioni sud potvrdi odluku Višeg suda i budete primorni da se vratite u Belorusiju?
Ako me vrate u Belorusiju, očekujem 20 do 25 godina zatvora. Mislim i da će pokušati da me osude i na smrtnu kaznu… Nekoliko ljudi, koji su prošle godine bili uhapšeni u Mađarskoj, Hrvatskoj, Poljskoj i Italiji, nisu bili politički aktivisti, novinari i slično. Oni su samo učestvovali u protestima 2020. godine i ubrzo nakon hapšenja su pušteni na slobodu.
Ja sam prvi politički aktivista i novinar koji je uhapšen u Evropi i koga čeka izručenje. Sa advokatima sam razmatrao za šta mogu da me optuže, ne računajući ovu optužnicu za utaju poreza. Mogu da me terete po sedam tačaka optužnice, kao što je npr. osnivanje ekstremističke grupe, učešće u protestima, nepoštovanje Republike Belorusije…To znači najmanje 20 ili 25 godina zatvora. Ali moguće je da će po prvi put pokušati da iskoriste i smrtnu kaznu. Oni bi to uradili samo da bi uplašili beloruske građane i to ne samo u Belorusiji, nego i van nje.
Opširnije čitajte na portalu N1.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare