U Srbiji nema države, već ima političke partije koja guta sve "kao neman koja je sve uzurpirala", ocenila je programska direktorka SeConS i profesorka Filozofskog fakulteta Marija Babović večeras na tribini "Naučna stručnost i javne politike: između autoriteta i zloupotrebe" u prostorijama Dorćol Platza.

Mora postojati, kako kaže, naučna evidencija, na osnovu koje se donose odluke, a u Srbiji postoji duboki jaz između naučne zajednice i politike sa druge strane.

Institucije su takve da ništa ne može da se promeni, ni izbori nisu funkcionisali, rekla je Babić i dodala da je sve progutala, kako kaže, „neman sadašnje vlasti“, tako da rešenje vidi na ulici.

Prema njenom mišljenju, pritisak mora da krene sa ulice.

„Neka se zove anarhizam, šta fali anarhizmu, sigurno nije gori od ove vlasti“, rekla je ona i dodala da je potrebno oslobađanje države od partije, ali i oslobađanje profesija i oslobađanje od pretnji.

Zoran Gavrilović iz BIRODI-a smatra da je problem u Srbiji deprofesionalizacija i odsustvo adekvatno organizovanih strukovnih udruženja, koja ili ne rade, ili su bez uticaja ili podređena državi i partiji.

Kao primer naveo je ponašanje Kriznog štaba, te činjenicu da je odmah trebalo da reaguje Lekarska komora Srbije, ili Srpsko lekarsko društvo.

On je upozorio da je u Srbiji „republika oteta“, a „javnost ukinuta“ i naveo podatke istraživanja da se svaki drugi ispitanik slaže sa tezom da ne treba govoriti ono što se misli.

„Postoje tri podele javnosti, koje u Srbiji pokušavaju da ukinu. Prva je hibridna javnost, takozvani botovi i kreiranje javnog mnjenja preko eksperata koji hvale vlast. Druga, pasivna, je situacija u kojoj su građani po strani, i treća, aktivna, koja pokušava nešto da menja“, objasnio je Gavrilović.

On je objasnio da je ovde na delu strukovno neogranizovana struka, koja ostaje po strani i ne brani čast profesije.

Jedna od tema tribine bila je i rad Kriznog štaba za sprečavanje širenja epidemije koronavirusa. Naučni savetnik na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Aleksej Tarasjev rekao je da struka treba da donosi mišljenje, a da su državni organi ti koji donose odluke i da bi bilo dobro kada bi odluke bile u skladu sa preporukama struke.

Naveo je da je problematično to što nigde nije mogao da nađe dokument o formiranju Kriznog štaba, sa preciznim mandatom štaba i sastavom i da se sastav zna iz medija.

Pored toga, loša stvar je i što je Krizni štab mešovito telo – jer sadrži i struku i politiku, i ocenio da to služi „samo kao pokriće“. Tarasjev je istakao da se autoritet struke podriva kada se iznose netačne informacije poput onih da se virulencija koronavirusa smanjuje. Podsetio je i na člana štaba Branimira Nestorović koji je iznosio stvari koje nisu njegova struka koje su na nivou prepričavanja onoga što se pročita u jutarnjoj štampi.

On je dodao da je zbog takvih izjava Nestorovića ostali trebalo da napuste štab ili da on napusti štab.

„Struka treba da se drži struke, da se drži svog mandata, i da ne tvrdi da je struka donela odluku, jer to radi politika“, zaključio je Tarasjev.

Epidemiolog Zoran Radovanović da Vučić nauku doživljava kao neprijateljsku teritoriju, a naučnike kao neku lažnu elitu, da se vrši pritisak na ljude u institucijama, jer su na čelu uglavnom v.d. direktori i da je njihovo da ćute, jer „zna se ko treba da govori“.

„Ponaša se (Vučić) gore od ljubomornog muža, pa je sada teško dobiti inofrmacije, koje nisu političke, već stručne“, rekao je on, dodajući da je samo na osnovu izjava različitih političkih aktera mogao da zaključi niz opasnih i kontradiktornih informacija, i da je na osnovu toga shvatio gde je u stvari istina.

Radovanović je ocenio i da je na čelu gotovo svih institucija neko ko je član vladajuće partije, ili oni koji sprovode njihove ciljeve. Rekao je i da je vlast, svojim ponašanjem, samlela neuprljane biografije u Kriznom štabu.

Objašnjavajući problem sa bazom podataka, Radovanović je rekao da je ona morala da bude najsavremenija, gde je svaki lekar trebalo da u roku dva sata ubaci promenu podataka, bilo da je reč o novozaraženima ili preminulima, a da se ispostavilo da skoro niko nije imao pristup toj bazi već su čekali prijave o bolestnima i umrlima.

Radovanović je naveo i da je dva i po meseca podržavao struku jer je mislio da rade pravi posao, te da je sve kritike koje je imao, prenosio lično lekarima, ali da je početkom maja video da je sve „otišlo dođavola“.

Ocenio je i da struka zna šta treba da se radi, ali da se ovo pretvorilo u politizaciju.

„Prodaja duša đavolu“, zaključio je epidemiolog Radovanović.