0
Anketna komisija za utvrđivanje okolnosti pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu danas je govorila o finansiranju druge deonice pruge Novi Sad-državna granica i promeni tehničkog rešenja, kao i o tome ko donosi ključne odluke o infrastrukturnim projektima u Srbiji. Tom prilikom, članovi komisije otkrili su prepisku imejlova u kojima se pregovara o projektu, te da je šef kabineta predsednika Srbije, iako nenadležan za donošenje takvih odluka, imao znatno učešće u pregovaračkom procesu.
Anketna komisija za utvrđivanje okolnosti pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu danas je govorila o finansiranju druge deonice pruge Novi Sad-državna granica i promeni tehničkog rešenja, kao i o tome ko donosi ključne odluke o infrastrukturnim projektima u Srbiji.
Anketna komisija došla je u posed dokumentacije koja budi sumnju da ključne odluke u infrastrukturnim projektima donose nenadležne institucije.
PROČITAJTE JOŠ:
Anketna komisija je imala uvid u imejl prepisku Zorane Mihajlović, koja se odnosi na april 2018. godine. U prepisci se može videti da državni sekretar u to vreme obaveštava potpredsednicu Vlade da su u pregovaračkom postupku postigli bolje uslove, rekao je član Anketne komisije profesor Vladimir Obradović.
Prema njegovim rečima, Mihajlović u narednom mejlu kaže da se sve to prosledi Ivici Kojiću, šefu kabineta predsednika Srbije, koji je potpuno nenadležan za donošenje ovakvih odluka. Kojić je odgovorio na mejl, tražeći dodatne analize, a državni sekretar mu odmah te analize sačinjava i dostavlja kao da mu je Kojić šef, a ne nadležni ministar.
„Ivica Kojić je bio uključen u ovaj projekat, požurivao je srpske institucije da za račun kineskog izvođača ubrzaju radove, što je građane Srbije koštalo preko 65 miliona dolara, što je neumitno dovelo do lošijeg kvaliteta projekta i same pruge. Zašto se tom čoveku dostavljaju informacije i ko je njega ovlastio da o ovome odlučuje i da to radi? S tim u vezi, Tužilaštvo za organizovani kriminal bi moralo koliko odmah da pozove Ivicu Kojića, makar u svojstvu građanina, da podeli informacije koje ima, ali i da odgovori na pitanje – koja je njegova uloga bila u pregovaračkom postupku, u čije ime i za čiji račun je on to radio, koja je njegova uloga u ubrzavanju radova, u čije ime i za čiji račun je on ubrzavao radove, što je građane Srbije opteretilo za 65 miliona dolara i povećalo rizike u tim radovima. I ono što nas posebno zabrinjava jeste koje projekte sada Ivica Kojić ugovara i da li sada požuruje neke radove u Srbiji“, upitao je Obradović.
Profesor Ognjen Radonjić je potom govorio o sadržini pomenutih mejlova.
„To je sadržina ovih mejlova. Na nalog tadašnje ministarke Zorane Mihajlović je nekadašnji sekretar u Ministarstvu građevine poslao ovu uporednu analizu. Upadaju u oči te velike razlike u ceni. Prva deonica po kilometru pruge košta 9,1 miliona evra, a druga 8,7. U prvoj deonici imate duplo veće učešće dela trase sa brzinom do 200 km na sat, u prvoj 40 odsto, u drugoj 80, zatim broj objekata, podvožnjaka, nadvožnjaka, mnogo je veći u drugoj nego u prvoj, vijadukt dužine 1.600, u drugoj ima jedan, u prvoj nijedan. Upadljivo je da je rok izgradnje druge deonice koja je tri puta duža od prve, bio znatno kraći nego prve. To budi neku sumnju“, ističe profesor Radonjić.
Naglašava da se pomenuti mejl završava rečenicom o evropskim normamama.
„Dakle, u ovom mejlu državni sekretar obaveštava kabinet predsednika da su predviđeni evropski standardi za izgradnju druge deonice, a u drugoj deonici se nadstrešnica srušila i ubila 16 ljudi, a jedno teško povredila“, rekao je on.
Na osnovu dokumenta do kog je došla Anketna komisija, projektant CIP nije izradio projekat u skladu sa projektim zadatkom, jer su radovi na ispitivanju mostovskih konstrukcija izostavljeni na zahtev Infrasturkture železnice.
„Navodi se da će ispitivanje tehničkih stanja mostova biti predmet neke druge dokumentacije, mi nju nemamo“, rekao je Radonjić.
Profesor Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović govorio je o dva ključna objekta koji se nalaze na deonici pruge od Beograda do Stare Pazove, a to su Hajdinov most i Bežanijski tunel.
„Jasno vam je da govorimo o dva objekta – Hajdinov most i Bežanijski tunel, to su dva ključna objekta na deonici pruge od Beograda do Stare Pazove. Hajdinov most je u vreme izgradnje bio svetski rekorder. Glavni raspon drže kosi kablovi. Dvokolosečni most, te 1973. godine bio je svetski rekord. Investitor mora prema njemu da se odnosi sa dužnom pažnjom. Slično je i sa tunelom. Tehničke karakteristike dovele su do toga da je bilo više železničkih nesreća, požara, kao prošle godine, te su taj tunel i deo pruge bili u prekidu. Znači, kada imate takve objekte, logično je da se utvrdi stanje tih obejkata, potrebna ispitivanja i da se sprovede u projektu za građevinsku dozvolu. Mi imamo dva odgovora investitora Infrastukture železnice, koje projektantu CIP-u odgovaraju da nije potrebno da se bave praktično građevinskom dozvolom odnosno tunelom i mostom“, objasnio je profesor Kuzmanović.
BONUS VIDEO: Stojanović: Vanredni izbori po prvi put nisu opcija za SNS i Vučića
