Anđela Purić iz Beograda (28) je čitav život maštala da upozna supsaharsku crnačku Afriku, a kada je upala u program razmene profesora francuskog jezika koji je raspisala Međunarodna organizacija za frankofoniju, ova mlada nastavnica spakovala je kofere i uputila se u daleku Ganu na dvogodišnju avanturu.
Anđela već deset meseci boravi u Kumasiju, glavnom gradu ganske regije Ašanti gde radi u tamošnjem Regionalnom centru za učenje francuskog jezika čija je osnovna misija, kako nam priča ova Beograđanka, kontinuirano usavršavanje profesora francuskog jezika.
„Zato posećujemo škole i pratimo kako se francuski predaje kako bismo mogli da vidimo šta treba da se unapredi. Takođe organizujemo događaje za promovisanje francuskog jezika. Pored mene, ovde je još dvadesetak volontera iz Andore, Burundija, Čada, DR Konga, Francuske, Kameruna, Moldavije, Ruande i Togoa“.
Kako za Nova.rs priča, posle skoro godinu dana može da kaže da se navikla, s obzirom da su joj u početku teško padale neke stvari.
„Najviše me je iznenadila njihova koncepcija vremena i na to mi je bilo najteže da se naviknem. Ovde skoro ništa ne počinje na vreme i kašnjenje je deo njihove kulture. Primera radi, za autobuse ne postoji red vožnje nego se čeka dok se ne napuni, a to može značiti da ne čekate uopšte ili da čekate i do 2h“, ističe Anđela.
Takođe, kako dodaje, veoma ju je iznenadila buka u kojoj stanovnici Gane generalno žive.
„Od ulice do crkve, muzika je svuda i to veoma glasna. Veoma začinjena hrana i klima u početku su bili takođe faktori koji su uticali na mene, ali brzo sam se navikla. Ono što me je pozitivno iznenadilo je život bez duvanskog dima, ovde ljudi skoro da ne konzumiraju cigarete i to mi izuzetno prija kao nepušaču“.
Ova Beograđanka koja trenutno boravi u Gani, priznaje da joj najviše nedostaju porodica i prijatelji, ali i hrana.
„Kao novobeogradsko dete koje je odraslo pokraj Save i Dunava, zafali mi da se prošetam na keju, jer sam u gradu u kojem nema uopšte vodenih površina. U Gani sam naučila da još više cenim našu zemlju i sve što nam je ona dala. Voda, struja, hrana, prirodni resursi su samo neke od stvari koje uzimamo nekad zdravo za gotovo“.
Njeni utisci o domaćinima su i više nego pozitivni, pa Anđela priznaje da je oduševljena fuzijom različitosti u kojoj ima mesta za sve i gde je svako prihvaćen.
„Gana je jedna od najrazvijenijih zemalja Afrike u kojoj se prepliću mnogo različitih naroda, kultura, religija i jezika. Ljudi u Gani su kao narod vrlo miroljubivi, hoće da pomognu, veseli su i opušteni. Ovde se živi sa manje stresa, fleksibilniji su dosta od nas. Zadovoljni su onim što imaju. Privrženi su porodici i crkvi“.
Kao i u celom svetu, i u Gani je generalno sve poskupelo, a kako ističe, stanovnici Gane se najviše žale na poskupljenje goriva. Što se tiče vremena, tamo je trenutno 31 stepen, pa već u ranim jutarnjim časovima ume da bude izuzetno vruće.
„Ponovo smo u sušnoj sezoni koja se karakteriše visokim temperaturama sa povremenom kišom. Živim u drugom najvećem gradu u Gani i sve što mi treba mogu relativno lako da pronađem i kupim. S vremena na vreme imamo nestašice vode, struje ili interneta, ali to ne traje dugo“.
Njena misija traje do 2024. godine, a za sada je zadovoljna svojim radom u Gani.
„Biti deo velike međunarodne organizacije kao što je Međunarodna organizacija Frankofonije daje mnogo prilika – da radim posao koji me ispunjava, da se kontinuirano usavršavam i radim na sebi, a činjenica da zajedno sa svojim kolegama volonterima doprinosim razvoju francuskog u Gani me posebno raduje i motiviše. Zato bih volela da nakon misije doprinesem daljem razvoju frankofonije i u Srbiji“.
Pored prilike da bolje upozna Ganu, Anđela je imala sreću da poseti i Obalu Slonovače, Togo i Benin.
„To je takođe još jedna dimenzija koja čini da moja misija u Gani bude potpuna budući da sam veliki zaljubljenik u putovanja i da mi je želja da upoznam što više afričkih zemalja“.
BONUS VIDEO: Akademska katastrofa u Novom Sadu: Studije matematike i fizike upisalo samo po dvoje