1
"Kada prestaneš da sanjaš, prestaneš da živiš", tako kaže poznata svetska izreka koju je doslovce ponavljala Ana Glaurdić (47), žena koja je uprkos strašnim prognozama lekara da verovatno nikada neće moći da bude majka, posle 10 operacija i 20 godina borbe sa tumorom jajnika, uspela da pobije sve tvrdnje i da zatrudni. Ana je primer da u životu nikada ne treba odstati iako deluje da je sve crno. Njena sada već desetogodišnja ćerka Ema je dokaz da je želja veća od dijagnoze.
Čitavog života Ana je bila vedra i pozitivna osoba – uvek je govorila da je život prekratak da ga provedemo u čekanju nečeg boljeg što možda neće nikad doći.
Zbog toga je težila da svaki dan iskoristi na najbolji mogući način, te da nijedan trenutak ne propusti, ma koliko on bio beznačajan.
A onda je nastupila borba sa veoma bolnim mensturacijama i pitanjima: Šta se sa mnom događa“.
„Imala sam izuzetno bolne menstruacije od samog početka. Lekari nekako nisu tome davali značaja, mislili su da mi je to nasledno pošto je moja mama imala velike bolove prilikom svakog ciklusa. Međutim, moji bolovi su se nekako produbljivali i postajali sve ozbiljniji. To je trajalo do moje 28. godine kada sam zbog bolova završila u bolnici“, priča Ana.
Kako dalje objašnjava, lekari su je zbrinuli i rekli joj da će kad-tad morati da je operišu, te su joj predložili da to bude za dva meseca.
„Nisu mi rekli zbog čega mora operacija, apsolutno ništa. Zato sam otišla na pregled kod svog ginekologa. On je rekao da nema potrebe ni za kakvom operacijom i da su moji nalazi uredni. Na tome se sve završilo“, priseća se ona.
PROČITAJTE JOŠ:
1
1
17
Njenoj mami, kaže Ana, đavo nije dao mira, te ju je odvela kod trećeg ginekologa, kako bi čuli još jedno mišljenje.
„Doktor je uočio na pregledu promene na jajnicima, te da bi operacija ipak bila potrebna kako bi se utvrdilo o čemu je reč. Kada sam otišla u bolnicu, lekar mi je rekao da imam ciste na jajnicima i da je bolje da ih izvadim. I tako sam otišla na operaciju misleći da je to to. Ipak, rekli su mi će tkivo poslati u laboratoriju i da će mi nakon operacije javiti PHD nalaz. Posle operacije, doktor mi je rekao da ću možda ipak morati da se vratim u bolnicu“.
Posle nedelju dana, usledio je najteži poziv ikada.
„Lekari su mi rekli da imam tumor, a ne ciste i da moram da se vratim u bolnicu kako bi mi izvadili jajnik. Bila sam očajna i besna zato što se to meni događa. Dan pre nego što sam otišla u bolnicu, provela sam noć sa svojim tadašnjim dečkom. To je bio trenutak u kojem sam ostala trudna, ali naravno, nisam to znala“.
Operacija je prošla u najboljem redu i Ani je predstojio oporavak, kako fizički tako i psihički.
„Nakon svega kroz šta sam prošla, lekari su mi rekli da je mala verovatnoća da ću ikad u životu imati dete jer je preostali jajnik slabije radio. Nisam ni stigla da razmišljam o tome, ipak se sve brzo izdešavalo. Međutim, ubrzo sam počela da osećam snažne jutarnje mučnine. Povezivala sam to sa mojom dijagnozom jer šta bi drugo moglo da bude u pitanju? Nakon detaljnih analiza, utvrđen mi je redak tumor jajnika koji se, kako su rekli, kod 85 odsto žena ne vraća nakon operacije“, priseća se ona.
PROČITAJTE JOŠ:
0
2
1
Ana kaže da je njena majka odvojila novac za veštačku oplodnju, ukoliko ona bude nekada rešila da pokuša da dobije dete.
„Smatrala sam da verovatno Bog zna zašto je odlučio da ja neću imati dece i da možda nisam ni sposobna da budem majka, tako da ni ne želim da idem na veštačku oplodnju. Posle samo dva meseca, otišla sam na prvu kontrolu kod svog lekara, a on mi je rekao: ‘Čestitam, trudni ste’. Šok!“
Odmah je pozvala supruga, majku i prijateljice kako bi im saopštila srećnu najsrećniju vest ikada.
„Pošto je moj muž bio na sastanku, rekla sam samo mami i drugaricama, a one su mu poslale poruku i čestitale mu. On me brzo pozvao i smejući me pitao da li je nešto propustio. Od tada mi se uvek javlja na telefon bez obzira u kakvom poslu bio“.
Ana je rodila zdravu devojčicu koju su nazvali Ema i s kojom od tada žive život punim plućima.
„Moja trudnoća je bila uredna, ali sam imala težak porođaj. Rodila sam Emu na carski rez. Iako bismo voleli da imamo još dece, ipak smo svesni da moje zdravstveno stanje nije najbolje, tako da smo se maksimalno posvetili Emi, druženju, planinarenju, ronjenu… Radim sve ono što sam oduvek želela, a nisam imala vremena. Sigurna sam da je bolest oblikovala moj pogled na svaki novi dan koji shvatam kao veliki dar“, kaže hrabra Ana.
BONUS VIDEO: I rađanje beba tema političkih obračuna: A mlade muči pitanje – u kakvom će svetu podizati dete