Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je da će od danas biti veoma toplo vreme sa temperaturom, i jutarnjom i dnevnom, znatno iznad proseka za ovaj period godine zbog čega je uključio i narandžasti meteo alarm.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je da će od danas biti veoma toplo vreme sa temperaturom, i jutarnjom i dnevnom, znatno iznad proseka za ovaj period godine, prenosi Tanjug.
Povezane vesti:
Najviša dnevna temperatura u većini mesta kretaće se u intervalu od 36 do 38 stepeni Celzijusa, a u četvrtak ponegde i do 40 stepeni, objavljeno je rano jutros na sajtu RHMZ.
Manji pad temperature očekuje se od petka, 25. juna.
Za područje cele Srbije upaljen je narandžasti meteo alarm, što znači da je vreme opasno i da su prognozirane opasne vremenske pojave takvog intenziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje.
Prema upozorenju, treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova. Pratiti savete koje daju nadležne državne službe.
Visoke temperature najnegativnije deluju na disajni sistem hroničnih bolesnika i decu. U tim situacijama je otežano disanje i dolazi do bronhospazama i nadražujućeg kašlja, piše Ordinacija.hr.
Na vrućini se vene šire, pa pada pritisak. Menja se i zgrušavanje krvi pa zbog česte dehidracije dolazi do lokalne tromboze, a noge natiču jer tečnost zaostaje u donjim delovima tela.
Kod naglih promena temperature može doći do infarkta, a UV zračenje može na koži prouzročiti opekotine, rak kože i prebrzo starenje kože zbog njenog isušivanja. Moguće je i slabljenje imuniteta. Zbog prevelikog izlaganja očiju UV zračenju može se razviti mrena.
Manjak tečnosti može da utiče na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i uzrokuje stvaranje bubrežnih kamenaca. Ako je temperatura tela slična temperaturi vazduha, ono se hladi isparavanjem, što može promeniti srčani ritam i uzrokovati dehidraciju i grčeve.
Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi znojenjem i temperaturu održi u normalnim granicama.
Sve vreme trajanja velikih vrućina pridržavajte se preporuka zdravstvenih ustanova.
„Hronični bolesnici bi trebalo da borave u prostorijama sa stabilnom temperaturom i da ne izlaze ako baš ne moraju. Ako izlaze trebalo bi da unose dosta tečnosti“, kaže doktor i dodaje da je idealna temperatura u prostorijama tokom letnjih meseci oko 25 stepeni.
Kaže da klima nije zabranjena, ali da ih ne treba podešavati na temperature od kojih bismo mogli da se ukočimo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare