Ako Šapić proda Apoteke Beograd, hiljade pacijenata ostaće bez lekova: „Mi smo zdravstveni radnici, nismo trgovci“

Prvi srpski apotekar, Matej Ivanović, čekao je, kažu, 1830. godine, dozvolu sultana iz Istanbula kako bi otvorio prvu apoteku u Beogradu, jer je Srbija u to vreme još uvek bila u vazalnom odnosu. Te godine je hatišerifom, Srbima dozvoljeno da otvaraju zdravstvene ustanove – bolnice i apoteke.

A 2025. godine, Apoteka Beograd, nažalost, više neće postojati, ukoliko se obistini najava gradonačelnika Aleksandra Šapića i ovu ustanovu predamo u ruke privatnicima. Najteže posledice pretrpeće, nažalost, pacijenti.

“Na naše apoteke oslanja se hiljade ljudi. Imamo mnogo njih koji decenijama samo kod nas podižu lekove. Postoje takođe kategorije pacijenata koji u druge apoteke ne idu. Među njima su oni koji se leče od bolesti zavisnosti, njih privatnici u apoteci neće da vide, a kod nas su svakoga dana. Pravimo specifične lekove za najmalđe i najstarije, što u privatnim apotekama ne rade, jer ili nemaju stručan kadar ili im nedostaju laboratorije“, priča Vera Popovoć, farmaceutkinja u Apotekama Beograd.

Bez konkurencije u privatnom sektoru

”Najosetljivija kategorija pacijenata su tek rođena deca, novorođenčad. Kada se rodi dete sa ozbiljnom bolešću, često mu je neophodan lek koji uzimaju odrasli. Potrebno je mnogo znanja i iskustva da odredite dozu za bebu, koja će uzimati lek za odrasle. E to je ono što mi radimo i čega neće biti ako nas prodaju. Niko osim nas ne pravi doze tih lekova. Roditelj kad uzme bočicu sa lekom, tačno zna koliko će dati detetu iz određene kapsulice. Kako dete raste tako mu povećavamo dozu i pratimo ga s godinama. To je ozbiljan i ekstremno odgovoran posao, koji u privatnom sektoru ne postoji”, objašnjava za Nova.rs Biljana Lukić Crnogorac, farmaceutkinja u Apotekama Beograd.

Nažalost, od pre dva meseca, iz ovih apoteka sve češće pacijenti izlaze praznih ruku.

„Postoji kategorija pacijenata koji su se isključivo kod nas snabdevali, a već dva meseca za njih ne dobijamo isporuke lekova. Dobavljači sa nama više ne rade jer nisu plaćeni. Transplantirani pacijenti ne mogu kod nas više da podignu imunosupresive bez kojih ne mogu da žive. Oni su posebno ugroženi. To su jako skupi lekovi, za koje smo do nedavno imali jednomesečne ili dvomesečne zalihe. Sada, evo već dva meseca, nemamo ništa. Odlaze kod privatnika, koji za njih poručuju te lekove, pa ih onda čekaju neko vreme, a oni vremena nemaju”, naglašava Popović.

Pacijenti emotivno vezani za svoje apotekare

Zaposleni u Apotekama Beograd ljuti su na vlast, jer na njih gledaju kao na, kako kažu, „trgovce“.

“Trenutno se o nama priča samo sa finansijskog aspekta. Grad nas doživljava kao prodavce, trgovce, a mi smo na prvom mestu zdravstveni radnici. Postoje segmenti našeg rada koji su nezamenjivi, a to izgleda nadležni zaboravljaju. Kad je bilo bombardovanje Beograda 1999. radila sam u dežurnoj apoteci. Sećam se da su ljudi svaku noć dolazili samo da ih umirimo, da im kažemo da će sve biti u redu. Pacijenti su vezani za nas, veruju nam u svakom smislu, a taj aspekt niko sada neće da sagleda. Ista situacija bila je i u vreme pandemije”, priča za Nova.rs Jelena Šikuljak, farmaceutska tehničarka u ovim apotekama.

U državne apoteke u Beogradu, dolaze pacijenti iz cele Srbije.

“Imamo redovne pacijente iz Palanke, Topole i drugih gradova gde su državne apoteke ugašene, prodate. Njima su potrebni lekovi koje pravimo u našim laboratorijama, a kojih kod privatnika nema“, kaže Lukić Crnogorac.

Kad studenti završe farmaciju, za njih u Srbiji neće biti posla.

“Ova država mnogo para izdvaja za školovanje farmaceuta. Naš fakultet je izuzetno skup i težak, a znanje koje steknemo je veliko. Međutim, kad izađemo sa fakulteta, država nas tretira kao administratore ili trgovce. Finansira nas da se školujemo, a ne pruža mogućnost da joj vratimo uloženo. Osim u Agenciji za lekove i u Apotekama Beograd, za nas nema drugog radnog mesta“, objašnjava Lukić Crnogorac.

Jedan farmaceut privatniku dosta

Privatnici zapošljavaju minimalan broj farmaceuta, zato i ne prave lekove.

“Farmaceut je taj koji mora da izdaje recept, a ne tehničar. Na portalima privatnih apoteka je uvek prijavljen jedan farmaceut, a na njega ide desetine farmaceutskih tehničara. Taj farmaceut radi sedam dana u nedelji, uslovi su nehumani, a plata ista kao u državnoj apoteci, koja uskoro neće postojati. Zašto rad tih farmaceuta ne reši Komora, Fond ili Ministarstvo zdravlja, niko to ne kontroliše, koliko radnih sati ima taj farmaceut”, pitaju zaposleni u Apotekama Beograd.

Ne može tehničar da radi posao za koji nije kvalifikovan.

„Apoteka Beograd ima zakonski broj farmaceuta koji mora da zaposli, što za privatnike ne važi. Privatnici mogu da imaju samo jednog farmaceuta i samim tim su u boljoj poziciji jer plaćaju samo njega, a oni mnogo više koštaju od tehničara. Farmaceut bez tehničara ne može, kao ni lekar bez medicinske sestre. Međuitm, sestra ne može da radi posao lekara, kao što ni tehničar ne može posao farmaceuta, a to se kod privatnika dešava”, kažu zaposleni u državnoj apoteci.

Odluka do kraja godine

Podsetimo, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da je "jedino rešenje za Apoteke Beograd da budu prodate jer posluju u minusu, a plate zaposlenima se isplaćuju iz donacija grada" i da će "do kraja godine biti doneta definitivna odluka".

Na pitanje novinara o lošoj situaciji u Apotekama Beograd, platama koje kasne i lošoj snabdevenosti lekovima, koji su samo u tim apotekama dostupni, Šapić je rekao da grad daje oko 300 miliona dinara samo za zarade zaposlenima.

“To urušavanje traje, a koji su razlozi za to, ja se zaista ne razumem. To zašto oni nisu konkurentni sa privatnicima stvarno nemam pojma”, rekao je on.

I zaključio da bi najviše voleo da ih što pre prodaju, dodavši da nema drugog rešenja.

Zaposleni u apotekama, juče su protestovali ispred Gradske uprave, nakon čega su pisarnici ove institucije predali zahteve za prijem kod gradonačelnika i sekretara za zdravstvo, i sad im ostaje da čekaju.

***

BONUS VIDEO: Protest upozorenja zaposlenih u Apoteci Beograd