Ahnel, Kubanac sa Zlatibora, želi da ostane u Srbiji i počne svoj posao

Anhel i Dženma su brat i sestra. Na Zlatibor su došli pre nekoliko meseci po preporuci iz Beograda, gde su stigli posle tromesečnog borabvka u Rusiji. Sa njima je i Anhelova supruga i još pet njihovih sunarodnika. Kada bi mogli da dovedu i porodice, na Zlatiboru bi mogli nastaviti život jer kulturološke razlike, za razliku od temperaturnih, nisu velike ali bi se vremenom i na hladnoću navikli."Po dolasku u Beograd, posle nedelju dana, u jednom kubanskom restoranu smo dobili ponude za posao. Ponudili su nam posao dostave hrane ali to, zbog jezika ali i porodice, nije bio posao za nas. Onda smo čuli za Zlatibor, mislio sam da je to neko selo ali kada smo došli ovde, sve je bilo drugačije od očekivanog. Dopao mi se Zlatibor, dosta podseća na kubansko turističko mesto Varadero, samo je klima drugačija. Ovde je dosta hladno, još se privikavamo", priča za Nova.rs Anhel.Zadovoljan je ljudima na Zlatiboru, oseća se prihvaćeno kako u sredini tako pre svega u kolektivu."Mentalitet je dosta sličan našem, generalno nema velikih razlika. Polako učim srpski, kolege mi pomažu, govorim i engleski pa je to sve manji problem. Ljudi su nas već upoznali, lepo se ponašaju prema nama, kao da se znamo čitav život. Po zanimanju sam keramičar, radim na poslovima održavanja, ništa mi nije teško. Sve nam je obezbeđeno, apartman u kome stanujemo, hrana, nemamo nikakve dažbine pa nam zarada ostaje čista. U odnosu na Kubu, a kasnije Rusiju, ovde nam je daleko bolje, neuporedivo", dodaje Anhel.

Anhel kaže da razmišlja da u budućnosti na Zlatiboru započne možda neki svoj posao ako bi mogao da obezbedi boravak, jer im je grana turizma bliska i vide sebe u tome. Njegova sestra Dženma, oduševljena je Zlatiborom kao turističkoj destinaciji koju posećuju ljudi iz celog sveta.

"Slična je emocija kao u našem Varaderu, tamo dolazi dosta turista kao i ovde, ljudi su srećni, došli su da uživaju i potroše novac, ta pozitivna energija je nešto što mi baš znači. Dobro se slažem sa koleginicama, slični su nam karakteri, pomažu mi da učim srpski jezik a ja njih učim španski. Blizak im je naš jezik jer su žene ovde gledale dosta naših serija i dosta reči razumeju. Hladnoća mi najviše smeta, kada je ovde bilo minus 20 na Kubi je bilo plus 30, to je razlika u temperaturi od 50 stepeni. Brzo će proleće pa će i to biti lakše. Zadovoljna sam poslom, nije ništa teško što radi, zadovoljna sam uslovima. Nedostaju mi moji najbliži ali to je prirodno“, rekla nam je Dženma.Sa druge strane zadovoljan je i poslodavac. Kaže da su Kubanci izuzetni radnici, vredni i odgovorni, kakve je u Srbiji danas teško naći. Menadžer apartmanskog kompleksa „Titova vila“, ispričao nam je kako je došlo do toga da baš Kubance zaposle u njihovoj firmi. Problem je nastao kada su potrebe za radnom snagom u turizmu postale sve veće a ponuda radne snage sve manja.

"Zlatibor postaje sve veči a učenika i studenata u turizmu je sve manja. Onaj deo koji se nalazi na  Nacionalnoj službi za zapošljavanj, uglavnom je nezainteresovan i mi smo bili prinuđeni  da radnike tražimo na strani. Često odlazim na Akademiju strukovnih studija u Užicu, gde postoji smer turizma, mladi nemaju svest da je Zlatibor velika šansa a nalazi se tako blizu. Imajući u vidu iskustvo građevinske oblasti, gde rade ljudi uglavnom iz Turske, krenuli smo da razmišljamo u tom smeru. Razmišljali smo da to budu ljudi iz zemalja gde ne postoje velike kulturološke razlike sa nama.Nismo namenski tražili Kubance ali sam doznao da u tom trenutku u Beogradu ima 5.000 Kubanaca, koji su zbog loše političko ekonomske situacije izbegli u Srbiju. Tako je sve počelo“,prčia za Nova.rs menadžer Predrag Obradović. Posle prvog kontakta i dogovora, na Zlatibor je došlo deset Kubanaca. Jedan deo nije ostao je sa poslodavcem nisu našli zajednički interes. Anhel, njegova sestra i supruga su ostali a kasnije su za sobom doveli još pet svojih sunarodnika.

"Obezbedili smo im sve uslove, stanovanje, hranu, plaćamo za njih sve dažbine i oni su time bili zadovoljni. Njihova zarada je ista kao zarada domaćih radnika, s tim što nemaju nikakve druge troškove života. Oni su komunikativni, prijatni, vredni, kolektiv ali i sredina ih je odlično prihvatila. Anhel već razmišlja o nekom svom biznisu ovde, mi ćemo im svakako pomoći u tome ali o tom po tom.Ono što se sada dešava, jeste da nas kontaktiraju kolege iz drugih hotela i traže od nas informaciju kako da i oni dođu do kubanskih radnika“, dodaje Obradović.Muškarci rade na poslovima održavanja a žene su sobarice. Rade u grupama zajedno sa domaćim radnicima, jer dok ne savladaju jezik, ne mogu sami biti u direktnom kontaktu sa gostima. Kako su nam rekli, radna nedelja im je 40 radnih sati ali im se pruža mogućnost da dodatno zarade.Takvi poslovi im se dodatno i plaćaju. Poslodavac kaže da, kada su drugi poslovi u pitanju, a najčešće je to sređivanje novoizgrađenih apartmana, njima daju prednost ukoliko su zainteresovani, a uglavnom jesu, da dodatno zarade.Bonus video: Snežna mećava na Zlatiboru

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fntmecavazlatiboram-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3159034"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram