Novi Sad Gašenje vatre na deponiji. Gori deponija u Novom Sadu, požar, deponija, vatra
Foto: Nenad Mihajlović/Nova.rs

Blizu 3.000 deponija registrovano je u Srbiji, a nakon požara koji se dogodio u Vinči građani strahuju da bi požari mogli da zahvate deponije u njihovim gradovima. Razloga za preveliku zabrinutost nema, ali treba reći da je u Srbiji ogroman broj neobezbeđenih deponija, pa su na potezu od Vojvodine do Kosova mogući požari na više desetina lokacija, stoga treba biti obazriv i ovom problemu se detaljnije pozabaviti u narednom periodu.

Prema podacima koji se nalazi u Registru divljih deponija, u Srbiji ima tačno 2.996 prijavljenih divljih deponija, dok je ukupan broj onih zvaničnih i uređenih deponija za odlaganje bezopasnog otpada svega 11.

Deponije širom Srbije prijavljivale su mahom jedinice lokalne samouprave (2.637), dok su građani više od 350 puta prijavili deponije u svojim mestima. Ono što je podatak za zabrinutost jeste činjenica da je u Srbiji registrovano samo 11 sanitarnih deponija. U pitanju su deponije koje su obezbeđene i isplanirane tako da se na njihovom prostoru odlaže otpad gde su minimalne posledice po životnu sredinu.

Na osnovu Nacionalne strategije iz 2009. godine predviđeno je zatvaranje i rekultivacija postojećih smetlišta i izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, ali je do sada izgrađeno svega 11.

Sanitarne deponije postoje u Užicu, Lapovu, Kikindi, Jagodini, Leskovcu, Pirotu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Vranju, Gornjem Milanovcu i Subotici. Trenutno su u izgradnji dve sanitarne deponije u Novoj Varoši i Inđiji.

Ono što je krucijalni problem jeste da najveći gradovi, poput Beograda, Novog Sada i Niša nemaju izgrađene sanitarne deponije, pa samim tim nemaju ni obezbeđene uslove za skladištenje otpada sa minimalnim posledica po životnu sredinu. Samo u Beogradu registrovano je više od 250 divljih deponija.

Užice, deponija Duboko, proizvodnja peleta, pelet, ogrev
Foto: Slavica Panić/Nova.rs

Naravno, nisu to sve velike deponije veličine one u Vinči, ali neadekvatno upravljanje njima može stvoriti štetnu posledice po okoliko i zdravlje građana.

U Novom Sadu registrovano je 94 deponije, od kojih na pojedinim lokacijama na više od 300 kvadratnih metara ima preko 416 tona otpada. Pojedina, znatno mesta imaju takođe velike probleme sa odlaganjem otpada pa je tako u Aleksincu registrovano zvanično 100 divljih deponija ili Smederevu gde ima 46 deponija.

Najveći problem i dalje predstavlja nerešeno pitanje divlje deponije u Vinči, koja predstavlja najveću „planinu smeća“ u Evropi, poznata kao deponija „Vinča“, koja se prostire na više od 400.000 kvadratnih metara i na koju se odlaže komunalni otpad iz prestonice Srbije, iako spada u deponije JKP Gradske čitoće ne ispunjava sve neophodne uslove da bi bila svrstana u sanitarne deponije.

Divlje deponije i u prirodnim dobrima

Prema podacima Agencija za zaštitu životne sredine postoji samo preko 50 divljih deponijama u prirodnim dobrima širom Srbije, a jedna od njih se nalazi i u parku prirode Panjavica.

Kako je nedavno zabeležila Nova.rs, u ovom parku pod zaštitom države, u kom se nalaze nalazi i područje za kontrolisan ribolov, nalazi se hrpa razbacanog smeća – uglavnom plastičnih flaša i kartonskih kutija.

Bonus video: Nova.rs na deponiji u Vinči

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar