0
Sva industrijska postrojenja koja prelaze granične vrednosti dužna su da dostavljaju podatke o emisiji zagađujućih materija Nacionalnom registru izvora zagađivanja koji vodi Agencija za zaštitu životne sredine. To čine i proizvođači građevinskog materijala. Emisija iz procesa proizvodnje meri se i dva puta godišnje i dostavlja Agenciji.
Sva industrijska postrojenja koja prelaze granične vrednosti dužna su da dostavljaju podatke o emisiji zagađujućih materija Nacionalnom registru izvora zagađivanja koji vodi Agencija za zaštitu životne sredine. To čine i proizvođači građevinskog materijala. Emisija iz procesa proizvodnje meri se i dva puta godišnje i dostavlja Agenciji.
„Na visokom emiteru merimo desetak različitih parametara – od praškastih materija, benzena, oksidi, sumpora, oksida azota itd. Ta merenja pokazuju u kojim granicama se krećemo, da li smo u zakonskim granicama. Sve naše granične vrednosti su usklađene sa normama“, navodi Vladimir Nađalin, direktor proizvodnje „Poleta“ u Novom Bečeju.
U Srbiji posluje 11 ciglana, četiri fabrike crepa i tri fabrike za proizvodnju keramičkih pločica. Glavni energent koji se koristi je gas. Devet ciglana koristi petrol-koks, koji je jeftiniji od gasa ali je daleko štetniji, piše RTS.
„Sve buduće investicije kao i one koje trenutno imamo u građevinskom sektoru treba da budu usmerene ka smanjenju emisije ugljen-dioksida. Učešće izvoza građevinskih proizvoda naših domaćih proizvođača je preko 50 odsto i samim tim doći ćemo u situaciju da ćemo biti nekonkurentni na evropskim tržištima te da će nam biti otežano poslovanje u nekim narednim godinama“, navodi Majda Petković, predsednica Udruženja proizvođača građevinske industrije.
Ljubica Santo, menadžer kontrole kvaliteta u firmi „Mladost“ u Leskovcu, kaže da se moraju prilagođavati direktivama EU i u skladu sa tim pokušavaju da nađu alternative za energente.
Šta se plaća
Sistem trgovine emisijama ugljenikom ali i drugim gasovima sa efektom staklene bašte, uspostavljen je 2005. Primenjuje se u svim državama članicama EU, Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj. Hrvatska se uključila u Sistem trgovine emisijama 2013. godine.
„Tu prvenstveno postoji trošak koji se plaća kroz kupovinu ugljen-dioksida, emisija koje se trenutno kupuju na slobodnom tržištu kao i svaka druga markentiška roba. S obzirom da je cena CO₂ emisija trenutno poprilično visoka naravno da ima značajan uticaj na poslovanje svih proizvođača, ali, između ostalog, glavni cilj proizvođača je smanjiti emitovanje CO₂ emisija prilikom proizvodnje svog proizvoda u svrhu zaštite okoline i očuvanja prirode“, objašnjava Ivana Čehulić, iz kompanije „Nekse“ za proizvodnju građevinskih materijala, Našice, Hrvatska.
EU je predvidela da posle 2030. nijedna tona emitovanog ugljen-dioksida ne može da bude besplatna.
„Otuda dolazi ova prekogranična taksa, zato što su oni snosili neke troškove, izgubili neka radna mesta, firme su manje konkurentne jer plaćaju trošak koji mi ne plaćamo. Ideja prekogranične takse ili opravdanje kako ga oni vide je da se stvore jednaki uslovi za funkcionisanje na tržištu“, napominje Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije.
Šta je cilj
Hristina Vojvodić, pravni savetnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI, ističe da je važno u međuvremenu uskladiti evropsko zakonodavstvo da bi se znalo na koji način će se vršiti obračun.
„Prvo moraju da se prijave te emisije, zapravo da se proceni koliko će se plaćati, koliko će koštati treba utvrditi i ko će to plaćati“, dodaje Vojvodićeva.
Već sada 11.000 industrijskih kompanija moraju da plać́aju takse na emisiju CO₂ kada pređu dozvoljenu granicu. Sistemom trgovine za period od 2021. do 2030. godine Evropska unija planira da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto.
Novi mehanizam ima za cilj da spreči firme da premeste svoju proizvodnju iz EU u zemlje sa nižim ekološkim standardima, kako bi odatle prodavale robu u EU.
BONUS VIDEO Marina Pavlić: Postoje podaci o zagađenju, pitanje želje RTS-a da dođe do njih
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
