1
Tradicionalna podela na muške i ženske poslove guši proces emancipacije žena i oduzima im vreme za obrazovanje i edukaciju, zbog čega dobar deo njih, posebno starijih od 45 godina, veoma često nema posao, niti ga traži.
Žene u Srbiji troše petinu svog vremena na neplaćene kućne poslove i taj rad vredi više od šest milijardi evra godišnje, odnosno 546 evra mesečno, navodi se u istraživanju Ujedinjenih gradskih sindikata „Nezavisnost“.
Za to što rade po kući, brinu o deci i nemoćnima, žene ne samo što nisu plaćene ni dinara već su im i na radnom mestu primanja manja nego kolegama muškarcima.
Danas skoro polovina radno sposobnih žena u Srbiji nema posao a među njima je najviše onih starijih od 45 godina.
Tek svaku treću menadžersku poziciju u Srbiji, bilo da je reč o privatnom ili javnom sektoru, zauzima žena.
Prema podacima iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Srbiji u 2020.“ plate žena su niže i u profesijama u kojima one čine većinsku radnu snagu. Naime, iako čine čak 95 odsto zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, žene primaju 85 odsto plate muškaraca.
Istraživanje koje nedavno po prvi put urađeno u Srbiji a kojim se meri gubitak države zbog visoke stope nezaposlenosti žena donosi i uporedne podatke o razvijenim zemljama Evrope gde su razlike u primanjima i stepenu zaposlenosti značajno smanjene od polovine prošlog veka.
Tako se u Švedskoj gubi svega jedan odsto BDP-a zbog manje zaposlenosti žena što ne čudi budući da je to zemlja koja ima najveći procenat zaposlenih žena (čak 80 odsto). Slična je situacija u Finskoj i Litvaniji, u kojima je 77 odsto žena radno angažovano.
U Srbiji, kako se navodi u publikaciji “Ekonomski efekti usled manjeg učešća žena na tržištu rada” zbog manje stope zaposlenosti žena (13 procentnih poena u odnosu na muškarce) državni budžet je na gubitku za približno dve milijarde, odnosno pet odsto BDP-a.
Jelena Žarković, koautorka istraživanja, profesorka beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže da je u pitanju ozbiljan gubitak koji nije samo uzrokovan ekonomskim već umnogome i kulturološkim faktorima, prenosi Nova ekonomija.
Konkretnije, Italija je, kako dodaje, zemlja koja ima niži nivo zaposlenosti žena od Srbije, a na sličnom su nivou i Grčka i većina zemalja na Zapadnom Balkanu.
„U Skandinavskim zemljama su ove uloge sasvim jednake pa poslodavac nema nijedan razlog da posebno tretira ženu jer će i otac uzimati porodiljsko bolovanje kad treba. Takođe, žene nisu preopterećene kućnim poslovima koji su sasvim ravnomerno raspoređeni u porodici”, navodi profesorka Žarković.
Nevladine organizacije pozdravljaju preduzete mere kao što je usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti (u junu prošle godine), Strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030 (u oktobru prošle godine) i Akcionog plana za period 2022-2023, čije se usvajanje očekuje.
„Sve pomenuto predstavlja pozitivan i ohrabrujući okvir za unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji. Pogotovu za poboljšanje položaja žena 45 plus pošto su u novoj Strategiji prvi put prepoznate kao jedna od teže zapošljivih grupa, čime je povećana šansa da im budu više pristupačne mere aktivne politike zapošljavanje nego do sada“, rekla je Mima Perišić iz Udruženja Žene na prekretnicia za portal Nezavisnost.org.
Prema njenoj oceni, to je veoma značajno za žene starije od 45 godina, jer najveći procenat nezaposlenih žena iz te grupacije u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanje ima niske kvalifikacije.
„Naime, čak 36 odsto njih ima samo osnovnu školu, a oko 50 odsto završenu trogodišnju ili četvorogodišnju srednju školu. Istovremeno, žene su vrlo spremne za usavršavanje i istraživanje koje smo obavili u Nišu, Kragujevcu, Čačku i Aleksandrovcu je pokazalo da su tri od četiri žene starije od 45 godina otvorene prema sticanju novih znanja i veština“, rekla je ona.
„Najveći broj je ostao bez posla pošto su proglašene tehnološkim viškom ili su otpuštene posle zatvaranja preduzeća u kome su do tada radile (42,8 odsto je dobilo otkaz zbog stečaja preduzeća). Gotovo 260.000 njih još nije ostvarilo uslove za penziju, pošto njihove godine radnog iskustva nisu u skladu sa radnim stažom, što govori o visokoj stopi njihove neformalne zaposlenosti, i o rizicima koje ih očekuju u trećem dobu“, upozorava Perišić.
Pitanje je koliko će tih žena uspeti da ostvari pravo na penziju. Stereotipi poslodavaca da su žene najproduktivnije u periodu od 30 do 45 godine života, za Čedanku Andrić, predsednicu Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ su duboko pogrešni, i to ne samo sa etičkog već, pre svega, sa ekonomskog stanovišta.
Uz njeno objašnjenje treba imati u vidu da isti ti poslodavci nisu mnogo nežniji ni prema mlađim ženama. Naime, čak 36 odsto žena u odnosu na 26 odsto muškaraca prilikom razgovora za posao poslodavci pitaju da li imaju ili planiraju da imaju decu, a od sedam odsto njih je traženo i lekarsko uverenje da nisu u drugom stanju, pokazalo je istraživanje „Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanaj u Srbiji“.
„Žene starije od 45 godina su uglavnom odgajile svoju decu, imaju vredno iskustvo iza sebe, imaju znanja koja neko od 30 godina ne može imati jer jednostavno nije imao vremena da se suoči sa određenim situacijama. One u tim godinama mogu da se posvete karijeri. To su žene koje su masovno otpuštane tokom privatizacije“, objašnjava Čedanka Andrić, koja smatra da bi te žene morale da se edukuju i prekvalifikuju, naravno uz finansijsku podršku države.
BONUS VIDEO Film „Svačija unuka“: Kako žene da se oslobode i osamostale
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
