Donedavno je Ministarstvo finansija dospele dugove menjalo jeftinijim. Kamatne stope bile su na rekordno niskim nivoima, dok su velike svetske centralne banke nemilosrdno štampale evre, dolare i druge važne valute pomažući ekonomijama da se izvuku prvo iz svetske finansijske krize, a u skorije vreme iz pandemijske krize.
Odskoro, stvari se menjaju i počinju da dospevaju obveznice koje se mogu zameniti samo skupljim dugom.
Od početka godine država je imala sedam emisija obveznica od toga četiri emisije dvogodišnjih dinarskih obveznica. Po njima se može pratiti zaoštravanje uslova zaduživanja.
Prva emisija održana je 18. januara ove godine i država je ponudila kupon od 2,75 odsto. Investitori su to prihvatili i prodato je 9,9 milijardi dinara vrednih obveznica sa prinosom jednakim kamati koju je država ponudila.
Sledeća emisija održana je 8. februara i investitori su bili još zainteresovaniji. Država je prodala obveznice vrednosti 24,5 milijardi dinara, a tražnja je iznosila čak 35,2 milijarde. Investitori su prihvatili prinos od 2,65 odsto.
Naredna emisija odigrala se nakon početka krize u Ukrajini i efekat je odmah vidljiv. Za dvogodišnje dinarske obveznice investitori su dobili prinos od 2,95 odsto, a prodato je 4,7 milijardi dinara vrednih obveznica.
Poslednja aukcija ovih hartija održana je 5. aprila. Opet su investitori dobili prinos od 2,95 odsto, ali je očigledno da nisu zadovoljni njime, jer je prodato samo 1,74 milijarde dinara obveznica od planiranih pet milijardi.
Kamatna stopa koju je država plaćala na ove iste obveznice emitovane u martu prošle godine iznosila je 1,75 odsto, sa prinosom od 1,57 odsto.
Slična situacija je i sa dugom u evrima.
Opširnije čitajte na portalu Danas.
BONUS VIDEO – Gde nas vode novi kineski krediti