Pre nekoliko dana, Ministarstvo finansija objavilo je da je javni dug Srbije na kraju februara bio 30, 4 milijarde evra ili 51,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. U poređenju sa podatkom iz decembra kada je dug bio 56,5 odsto BDP, moglo se zaključiti da je dug manji. Ipak, tako je samo na prvi pogled. Radmilo Marković, novinar BIRN-a, objašnjava da je javni dug, zapravo, porastao za oko 300 miliona evra, a da se procentualno manji udeo u BDP duguje - primenjenoj metodologiji obračuna.
Marković je, u tekstu za Vreme, ukazao na ovaj naizgled paradoks – da dug raste „u parama“, a opada u odnosu na BDP.
„To je posledica načina obračuna: država svake godine u januaru ukalkuliše projektovani rast BDP-a i u odnosu na njega računa udeo javnog duga“, ističe Marković.
On podseća da je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavo da je javni dug dostigao udeo od oko 57 odsto BDP-a i da bi to trebalo tako prikazivati.
„Problem nastaje ako se projekcije privrednog rasta ne ostvare – 4,5 odsto je planirano, ali niko nije znao da će izbiti rat u Ukrajini. Izvesno je već da rast neće biti 4,5 odsto – EBRD procenjuje da će biti oko 3,3 odsto, treba i MMF da spusti projekciju rasta“, objašnjava on.
To, ističe, još uvek nije toliko opasno.
Opširnije čitajte na N1.
BONUS VIDEO – Stevanović: Dugove će plaćati i oni koji sad kreću u prvi razred
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar