0
Dozvoljeni minus je pozajmica koju banke svojim klijentima odobravaju na osnovu redovnih mesečnih primanja. Dozvoljeni minus najčešće uzima do iznosa cele plate. Iako građanima ova vrsta pozajmice može da deluje kao dobra opcija u slučaju nužde, na primer ukoliko im kasni plata, a postoje troškovi koji moraju da se podmire, treba imati na umu da je ovo najskuplji vid zaduživanja, sa najvećom kamatom.
Dozvoljeni minus reguliđe Narodna banka Srbije (NBS). Prema toj regulativi, on korisniku može da bude odobren za period od najviše godinu dana, nakon čega klijent mora da obezbedi „čisto“ stanje na računu, odnosno da bude „u plusu“, barem jedan dan, da bi stekao mogućnost da mu se ovaj vid zaduživanja obnovi. Ipak, pri korišćenju dozvoljenog minusa treba biti izuzetno obazriv, prvenstveno zbog toga što je ovaj vid zaduživanja izuzetno skup.
Kako za Nova.rs objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, građanima često dozvoljeni minus deluje primamljivo jer ga je lako dobiti. Procedura je jednostavna – bez gomile papirologije i kreditnog aranžmana korisnik dobija mogućnost da koristi novac koji zapravo nema. Dozvoljeni minus koji je odobren ne sme da bude prekoračen.
„To je ‘vruć novac’, lako i brzo dosupan, ali isto tako i najskuplji, sa kamatama višim od bilo kog kredita“, kaže Grubišić.
Iznos pozajmice zavisi od proseka primanja korisnika, koji banka računa za poslednja tri meseca ili šest meseci, ali odobreni minus može da bude i veći. Kamata se računa na osnovu iznosa koji klijent koristi, i to na broj dana koji provede u dozvoljenom minusu.
Kako ističe Grubišić, ukoliko banka klijentu odobri dozvoljeni minus u iznosu od 100.000 dinara, a korisnik odmah iskoristi polovinu, odnosno 50.000 dinara, kamatu će plaćati samo na taj, „potrošeni“ iznos.
To, ipak, ne znači da treba „brzati“, s obzirom na to da su kamate u svakom slučaju visoke.
Iako one variraju od banke do banke, prosečan godišnji iznos je 30 odsto. To znači da, ukoliko početkom godine klijent iskoristi ceo iznos dozvoljenog minusa od, primera radi, 50.000 dinara, uz prosečnu godišnju kamatnu stopu koja iznosi 30 odsto, banci će, samo za kamatu, isplatiti 15.000 dinara.
Korisnik, međutim, ne treba da zaboravi da dozvoljeni minus nije „poklon“, te da će, i pored otplaćene kamate, i dalje dugovati iznos koji je iskoristio. NBS opominje korisnike da je jedini način da izbegnu plaćanje velikih suma novca, da redovno umanjuju dug, odnosno ne koriste svakog meseca maksimalni iznos dozvoljenog minusa, već manje, s obzirom na to da će onda i kamata koja se obračunava biti manja.
Dakle, već u trenutku uzimanja ovog oblika pozajmice, korisnik treba da počne da razmišlja i o otplati, jer posle roka na koji je dozvoljeni minus odobren, stanje na računu mora da bude u plusu, ukoliko želi da ponovo postane korisnik ove usluge.
Jedna od najvećih „zamki“ kod dozvoljenog minusa je zapravo njegovo nesavesno korišćenje. Naime, korisnik koji prekorači maksimalni iznos, „ulazi“ u nedozvoljeni minus, vrstu pozajmice za najvišim kamatama.
Nedozvoljeni minus je, za banke, najisplativiji oblik zaduživanja. Za korsnike je, s druge strane, on najlošiji, jer ima, baš poput dozvoljenog, visoke kamate.
Kada korisnik „uđe“ u nedozvoljeni minus – tada mu bude blokirano sve što može da zamisli. Dakle, klijent banke tada nema više novca na računu, a debitna i kreditna kartica se blokiraju.
A kada su u pitanju kamate, one u zavisnosti od banke idu i preko 50 odsto.
Međutim, visoke kamate samo su deo problema koje donosi ulazak u nedozvoljeni minus. Naime, ovo je kategorija zaduživanja koja se prijavljuje Kreditnom birou, što znači da je klijent zasigurno postao „neželjen“ u banci, jer neredovno izmiruje svoja zaduživanja.
Ovaj status dužnika uticaće na one građane koji će u budućnosti želeti da se ponovo zaduže, jer će biti velika prepreka.
Upravo zbog toga ekonomisti, ali čak i sama NBS, apeluju na građane da dozvoljeni minus koriste isključivo ukoliko je u pitanju „krajnja nužda“ i to na što kraći rok, kao i da svoja dugovanja izmirujeu na vreme.
Razlog za visoke kamate leži u tome što za banke davanje ovakve pozajmice nosi veliki rizik, prvenstveno jer se brzo odobrava, a jedina garancija da će klijent vratiti dug jesu njegova primanja, bez kojih može da ostane.
Kako Grubišić ističe, postoje dve situacije u kojima je korišćenje dozvoljenog minusa prihvatljivo.
„Ukoliko je to samo privremena mera, za 15 do 30 dana, kamata onda neće biti velika i tada je prihvatljivo odlučiti se na ovakvu vrstu pozajmice. Druga situacija jeste kada klijent jednostavno nema mogućnosti da postane korisnik kredita, a novac mu je hitno potreban, pa se vodi time da će kamatu nekako otplatiti. U svakom slučaju, potrebno je da korisnik bude ‘u minusu’ što kraće“, zaključuje naš sagovornik.
Stručnjaci savetuju korisnike ove usluge i da nikada ne koriste ceo iznos koji im je odobren, jer lako može da se desi da dovedu sebe u situaciju da, pri mesečnom obračunu kamate, nemaju dovoljno sredstava makar za delimično pokrivanje dozvoljenog minusa.
BONUS VIDEO Zakon o ličnom bankrotu: Slamka spasa pred veliku krizu – gost Goran Radosavljević
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
