10
Nedostatak radne snage je problem sa kojim se sve više suočava srpska privreda. Dok radnici za boljm zaradom odlaze iz Srbije, sve više stranaca je na platnim spiskovima domaćih firmi. Kada je građevinarstvo u pitanju, stranci na gradilištu su često brojniji od Srba a slučajevi poput “Linglonga” su dodatna pretnja. O razlozima ovakvog trenda i stanju u ovoj grani privrede, po pitanju ljudskih resursa, razgovarali smo sa generalnim direktorom srpsko-turske građevinsko izvođačke firme "Akbolat Nova Adresa", Miroslavom Kovačevićem. Iz onog što nam je rekao, moglo bi se zaključiti da je problem sistemski i da je krajnje vreme da se stavi „prst na čelo“.
– Problem je ogroman i sa njim je suoćeno 80 odsto srpske privrede, pre svega u uslužnoj delatnosti, nije upitanju samo oblast građevine. Ako me pitate za razlog? Posle 27 godina radnog staža, reći ću vam da jeraznog pod broj jedan-mentalitet, a pod dva-opet bih se zadržao na mentalitetu. Naši ljudi nisu bašspremni da rade za novac. Moguće je da primanja nisu dovoljna za život, ali ona ni u jednoj oblasti nisumala. Umem često da kažem svojim kolegama da ćemo za tri do pet godina, kada sednemo u restoran uBeogradu, Užicu, Zlatiboru…Da će nam se konobari obraćati na engleskom jeziku, jer nema ko da radi. Mislim da je na globalnom nivou trenutno seoba radne snage. Naši ljudi odlaze na zapad, rade za 30-40 odsto veća primanja nego što su u Srbiji a nama dolaze radnici iz Pakistana, Indije, možda najviše iz Turske, jer nam je najbliža“, kaže za Nova.rs Kovačević.
On dodaje da ta radna snaga u osnovnim primanjima ima identičan prihod koji ostvaruju i srpski radnici, u 30% kadra čak i manje, ali su skuplji zbog drugih pratećih troškova.
„Svi naši radnici su prijavljeni, osigurani, sa prijavama boravka i radnim dozvolama. Sve to kada poplaćamo, oni su skuplji za 35% nego što je to srpski radnik. Za njih plaćamo adekvatan smeštaj koji nije kolektivni, zakupljujemo vile ili hotele, u sobama sa kupatilima spavaju dva do tri radnika, topli obrok imaju svi radnici ali za njih plaćamo tri. Osam ljudi u firmi se bavi samo time, organizacijom, higijenom, pranjem njihovog veša itd. Oni su skuplji ali njihova odgovornost je veća nego domaćih radnika. Njihova odanost poslu i zahvalnost što su ga dobili, da bi mogli da prima nadoknadu za svoj rad, je veća. Oni to iskazuju sa osam sati maksimalnog rada, što kod naših radnika nije slučaj, to je opet onaj mentalitet koji spominjem“, ističe naš sagovornik.
Problem koji većina izvođača radova često navode je tzv. sindrom “crvenog slova” zastupljen među srpskim građevinskim radnicima. Sebe doživljavaju kao frilensere, sami biraju kada će da rade pa se na njih nije lako osloniti dok sa druge strane treba ispoštovati rokove prema investitorima.
“Pokušavao sam npr. sa četiri preduzetnika da formiramo ekipu za keramiku. Do broja koji nam je potreban, nismo ni približno mogli doći. Kada uspemo da okupimo neki manji broj radnika i kada uđemo u posao sa domaćim keramičarima, oni rade pet dana pa ih pet dana nema. Idu da slave, pa onda imaju druge obaveze, rade kada oni žele da rade. Naša firma ne radi državnim praznicima, velikim verskim praznicima koji su inače neradni dani, za sve veroispovesti, domaći radnici ne rade na dan krsne slave, to je i zakonom propisano, ali to im nije dovoljno. Svake nedelje imamo neko crveno slovo i radnik neće da dođe jer mu komšija slavi, ima maline, sprema svadbu komšiji…Ljudi nemaju takav stav kada rade u fabrici, u nekoj ustanovi, instituciji ali u građevini je to kod domaćih radnika izuzetno prisutno”, priča Kovačević.
On tvrdi da se problem radne snage na gradilištima ne bi rešio ni kada bi domaći radnik bio plaćen 35 odsto više, koliko stranci poslodavca više koštaju. Zapošljavaju domaće inženjere, logistiku, domaće ekonomiste, radnike u oblasti finansija, likvidature, domaće vozače i prevodioce. Svi kvalifikovani majstori, brigadiri, pomoćni radnicu, su iz inostranstva, za rad na gradilištu plaćeni su po satu i to 3-5,5 evra. U firmi „Akbolat Nova Adresa“ strani radnici čine 85% ukupnog broja zaposlenih.
Ova građevinsko izvođačka firma na svojim gradilištima širom Srbije zapošljava 310 radnika koji su strani državljani, uglavnom Turci. Kovačević kaže da su na tržištu suočeni i sa nelojalnom konkurencij koju prate afere odnosa prema radnicima, uslovima pod kojima rade i neisplaćenim zaradama. Zbog to što pošuju zakon i radnike, često trpe gubitke ali od profesionalnog poslovanja ne odustaju. Slučaj Vijetnamaca i Linglonga, ili protesta turskih radnika u Beogradu na vodi, može još ozbiljnije uticati na krizu radne snage i na odluku stranih radnika da u Srbiju dođu.
„Govorim samo u svoje ime. Da li se susrećemo, kada dajemo ponude na tenderima, sa nelojalnom konkurencijom? Naravno da. Konkurišemo sa našom cenom ali oni ponude 30% nižu, jer nemaju
troškove prema radnicima koje mi imamo. Da li se Linglong pojavljuje u Srbiji kada je oblast građevine u pitanju? Apsolutno. Imali smo tri štrajka u Beogradu na vodi, dva puta Turci, jednom Indijci su štrajkovali zbog neisplaćenih zarada, nisu imali osiguranje, oduzimane su im putne sprave itd. To se dešava ali u poslovanju naše firme to se nije i neće se desiti“.
Zahvalnost turskog ambasadora
„Nedavno nas je posetio i turski ambasador, kada je od Ministarstva građevine ali i sa turske strana dobio informaciju o našem poslovanju. Našao je za shodno da nam iskaže zahvalnost za sve što radimo I pre svega kako se ophodimo prema turskim državljanima koji su kod nas zaposleni. On je kod nas došao sa spiskom prijava od strane našeg ministarstva, čak i od Ministarstva unutrašnjih poslova, gde znaju za 100 ili 300 stranaca koji nemaju radne dozvole. Takve firme, primera radi, ne mogu da se pojave kod ozbiljnih investitora, koji zahtevaju da predamo radnu dozvolu, prijavu boravka i zdravstveno osiguranje za svakog radnika, tek onda možemo da dobijemo posao. Nažalost kod većine to nije uslov, jer im je bitno da dobiju nižu cenu“, dodaje Kovačević.
***
Bonus video: Ranka Savić, ASNS – Strane firme u Srbiji niko ne kontroliše
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
