0
Srpski budžet često ima status nečega što se mora napraviti, ali nije baš crveno slovo kojeg se morate strogo pridržavati. Često je to samo spisak lepih želja koji se rebalansom, tokom fiskalne godine, usaglašava sa stvarnim stanjem državne kase.
Piše: Goran Kovačević, predsednik odbora za ekonomiju Pokreta slobodnih građana i vlasnik GOMEX prodavnica
Koliko se sećam još se nije desilo da je neko pozvan na odgovornost zbog lošeg planiranja ili još goreg izvršenja budžeta. Da li će se po tom pitanju nešto promeniti?
Budžet za 2021. godinu je tehnički dobro napravljen i usaglašen po različitim budžetskim partijama. Predviđeni deficit od 3% BDP odgovara našim mogućnostima. Planirane državne investicije bi trebale dostići 5,5% BDP, što je najveći iznos u zadnjih desetak godina i to je sigurno dobra vest. Skok ulaganja u zdravstveni sistem prati aktuelnu situaciju i ublažava posledice dugogodišnjeg nedovoljnog investiranje u ovu oblast.
Penzioneri ne bi trebali biti zakinuti doslednom primenom švajcarskog modela izračunavanja penzija. Dakle, rashodi su tehnički dobro planirani i usaglašeni.
Problem nastaje kada dođemo do plana prihoda. Cela finansijska konstrukcija se zasniva na planiranoj stopi rasta BDP od 6%. To je ključna tačka oslonca od koje zavisi realizacija celog budžeta. Ako bi kojim slučajem rast BDP bio manji od planiranog, to bi snažno poguralo rast deficita preko granice koje privreda Srbije može da izdrži.
Ponovo vidimo rast plata budžetskih korisnika, drugu godinu za redom iznad stope rasta privrede. Postavlja se pitanje odakle će se te pare namaći. Vidimo da je budžetom predviđeno i tri milijarde dinara za tzv. online fiskalizaciju, što govori da vlasti smatraju da postoje dodatne mogućnosti prikupljanja poreskih prihoda.
Međutim, Srbija i sada, uz sve svoje mane, prikuplja sasvim pristojnu količinu novaca na ime poreza pa se postavlja pitanje dokle ta koza – srpska privreda, još može da se muze. S obzirom da je cela svetska privreda u recesiji, sa sigurnušću možemo očekivati smanjen priliv SDI, a sličnu sudbinu će deliti i doznake naših iseljenika. Sve u svemu, očekivani rast od 6% neće biti lako dostižan, uprkos znatnim sumama koje su ponovo obezbeđene za subvencionisanje stranih investitora.
Dobar deo narodnih para će se potrošiti i na opremanje vojske i policije. Ove investicije su uvek popularne u narodu, ali ako znamo da su naša ulaganja u ove namene procentualno za više od dva puta veća od uporedivih zemalja (0,7%-0,3% BDP) , postavlja se pitanje da li su se ta sredstva mogla planirati skromnije, u skladu sa mogućnostima. Nastaviće se i sa nerazumnim pokrivanjem gubitaša, a posebnu priču predstavlja sudbina Er Srbije.
Po svemu sudeći, ova kompanija koja još nikada nije poslovala sa dobitkom, i dalje može očekivati izdašnu pomoć iz budžeta (građana) Srbije.
Poseban problem je i netransparentnost budžeta, gde za stotine miliona evra u stvari ne znamo gde će se i kako potrošiti. Svaka vlast voli da ima neke fondove sa kojima može raspolagati prema svojim interesima koje je nekada teško objasniti običnim građanima, ali ovde se radi o prevelikim sumama za jednu siromašnu zemlju kao što je Srbija.
Kada sve saberemo i oduzmemo, Vlada nam ovim budžetom poručuje da nema poverenja u domaću privredu pa će se zato i dalje oslanjati na strane investitore. Isto tako, javni sektor može mirno da spava, on se i dalje posmatra kao temelj vlasti i tu se neće dešavati bitne promene. Neće su tu niko obogatiti, ali radno mesto će ostati u sigurnoj zoni, naravno, ako znate da odaberete pravu stranu.
Po svemu sudeći pred nama je još jedna izgubljena godina. Izgubljena u smislu izostanka bitnih reformi koje bi dugoročno izmenile društvo. Preživećemo i 2021 godinu.
Ako nam se desi rodna godina, možda ćemo i zaraditi koji dinar više, ali reka ekonomskih emigranata koja teče prema zapadu neće biti zaustavljena.
