Proizvođači redovno snabdevaju tržište i zato nije bilo potrebe da se poseže za robnim rezervama, kaže Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije, i dodaje da je 15. novembar izabran kao datum za zamrzavanje cena namirnica jer su upravo do tog datuma proizvođači slali korigovane cene, u koje je zaračunato sve što je poskupelo u procesu proizvodnje.
Malinović naglašava da je dobro da ova mera bude kratkoročna. Ona, navodi, ima psihološki efekat i šalje poruku da će cene biti stabilne.
Vlada Srbije je na 60 dana zamrzla cene za kristal šećer, brašno tip 400, suncokretovo ulje, svinjsko meso od buta i dugotrajno mleko sa 2,8 odsto masnoće. Maksimalne cene ovih namirnica ne smeju da pređu nivo koji su imale 15. novembra. Uredba se primenjuje od 1. decembra tokom dva meseca.
„Period od 60 dana je dovoljno dug period da se vidi kako će se kretati cene inputa i samim tim cene u maloprodaji. Ako taj period traje predugo, dobijamo efekte koji su neželjeni, a to smanjenje obima proizvodnje, što bi izazvalo nestašice. Zato je važno je da se ovom merom uvodi obaveznost snabdevanja u obimu od prošle godine, kako ne bi bilo zloupotreba“, kaže Malinović.
Cene se razlikuju po trgovinama – svaka se ravna po svom cenovniku od 15. novembra.
„Tržišne inspekcije će to kontrolisati. Dovoljne su dve dokumentacije – knjiga evidencvije prometa i računovodstvene isprave, iz kojih se lako utvrdi koje su bile cene artikala“, objašnjava Malinović za N1.
Ovde se, dodaje, radi o grupama proizvoda, pa će nasumična provera biti laka.
„Ako je neki proizvođač baš 15. novembra poslao povećanje cene, a trgovac je odlučio da zadrži staru cenu još par dana, na njega će pasti teret povećanja cena“, objašnjava on.
Prema rečima Žarka Malinovića, ako šećer, na primer, ima povećanu tražnju u novembru i decembru, a u januaru je proizvodnja smanjena, tražnja je smanjena, kod tog artikla moguće je i smanjenje cene.
„Za nas je izazov to što dve godine unazad imamo slabiju poljoprivrednu proizvodnju, pa i to uz globalne trendove utiče ne formiranje cena. Dugoročno gledano, mnogo je važnije da mi nastavimo da održavamo nivo domaće proizvodnje hrane, koja je sada zastupljena sa preko 85 odsto na policama marketa. Sa domaćom proizvodnjom možemo da izbegnemo prelivanje globalnih kriza i ostvarimo cenovnu stabilnost“, rekao je Žarko Malinović.
Bonus video – Zamrznute cene
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar