0
Kada popularni jutjuberi, ali i estradni umetnici, sportisti, pa i profesori i razni eksperti, zarade novac u inostranstvu i ne prijave ga poreznicima, ne znači da su ovog nameta zaista i oslobođeni. Već samo da Poreska uprava još nije ušla u trag njihovim prihodima. A kada uđe, moguće je da, uz ovu obavezu, zarade i prekršajne i krivične prijave, već u zavisnosti od sume koju su zaradili.
Nema besplatnog ručka. Ovom izrekom najbolje se opisuje situacija kada pojedinci, ostvarivši određeni prihod, pomisle da mogu da zaobiđu državu i ne plate porez.
“Svaki građanin dužan je da prijavi sve prihode koje ostvaruje, u zemlji i inostranstvu. To je jasno definisano Zakonom o porezu na dohodak građana”, kaže za Nova.rs Aleksandar Vasić, član upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije.
Zakon ne precizira na koji način je građanin došao do prihoda.
“Ako je to njegov prihod, dužan je da ga prijavi. To mogu da budu i profesori, i piloti, lekari, koji ostvaruju prihod po osnovu autorskih dela, raznih predavanja… Tu, takođe, spadaju i pevači, estradni umetnici, pa sada popularni blogeri, jutjuberi… Zakon je isti za sve”, precizira Vasić.
Kada zaradi novac u inostranstvu, ili kod kuće, državljanin Srbije mora sam da ga prijavi Poreskoj upravi Srbije. Najčešće poresko opterećenje koje mu sleduje je 46 odsto – 20 odsto poreza i 26 odsto doprinosa.
“S obzirom na to da je reč o prihodima ostvarenim u inostranstvu, najvažnije je da se prilikom analiza, poreskog planiranja ili utvrđivanja poreske obaveze konsultuju ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje Srbija ima zaključene sa mnogim zemljama, i čiji je cilj upravo da se izbegne dvostruko oporezivanje ostvarenog prihoda”, ukazuje Vasić.
Đerđ Pap, poreski savetnik i potpredsednik Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije, ističe da treba razlikovati nekoliko situacija.
Ako je poslodavac od kojeg građanin dobija prihode domaće pravno lice ili preduzetnik, namirenje poreskih obaveza je lako proverljivo. Jer, ti prihodi obično idu na račun, tek kada firma za to plati poreze po odbitku.
Međutim, ako naš državljanin, koji živi u Srbiji, a prihode ostvaruje u inostranstvu, situacija je drugačija.
“U tom slučaju obveznik sam mora da prijavi prihode ostvarene u inostranstvu. Mada, poznati su mi slučajevi da ljudi nisu znali da imaju obavezu da prijave porez, ali sam sretao i one koji su znali da treba da prijave porez, ali to nisu činili”, navodi Đerđ Pap.
Iako i u ovim situacijama novac često “leže” na račune obveznika, To poreski inspektori već ređe proveravaju.
“I u tom slučaju lako može da se proveri koliko iznosi porez na tako ostvarene prihode u inostranstvu. Stopa najčešće jeste 46 odsto, ali je za neku vrstu ugovora osnovica manja, pa je i iznos poreza manji. Nije isto da li autorski ugovor ima vajar ili estradni umetnik”, pojašnjava Pap.
Ukoliko obveznik svoj prihod ne prijavi, a poreznici to u kontroli otkriju, obvezniku sleduje i prekršajna prijava, ukoliko je reč o prihodu do pola miliona dinara, odnosno krivična prijava, ako je reč o iznosu preko toga.
Šta se dešava ako novac iz inostranstva ovdašnji građani naplaćuju mimo regularnih bankarskih računa, što je sve češći slučaj?
“Ako im se novac uplaćuje na neke ‘virtuelne račune’ na primer, poreznici u trag ovako stečenim prihodima mogu da uđu ukoliko ih građani prebace na neki svoj devizni račun u Srbiji. Tada poreski inspektori mogu da utvrde put novca i od nadležnih iz drugih zemalja traže podatke o konkretnoj uplati. Ali, čak iako ih ne prenose na račune u Srbije, to nije razlog da ih ne prijave kao što je zakonom predviđeno”, navodi Aleksandar Vasić.
Značajni iznosi koje naši građani ostvaruju u inostranstvu, a ne prijavljuju kod kuće, mogu da dođu i “na udar” novog Zakona o poreklu imovine. Tu su poreske stope znatne – 75 odsto.
“Ako neki estradni umetnik, na primer, uknjiži ogromnu imovinu, a u međuvremenu nije prijavljivao prihode, to je jasan znak za kontrolu poreskih inspektora”, napominje Vasić.
Đerđ Pap navodi da postoje razne vrste “virtuelnih računa” koje poreznici ne mogu lako da provere.
“Prihodi su teško proverljivi i kada fizička lica, državljani Srbije, imaju račun u banci u inostranstvu, iako to po našem zakonu ne smeju da imaju”, navodi Pap.
Značajne prihode u inostranstvu ostvaruju i sportisti, naročito kada je reč o raznim sponzorstvima, poput reklamiranja sportske opreme.
“Prihodi sportista i sportskih stručnjaka su takođe oporezivi iako su ostvareni u inostranstvu. Preska stopa za oporezivanje ista kao na ostale prihode, ali je poreska osnovica niža, pa su i poreski rashodi niži, a takođe je moguće primeniti međunarodne ugovore i izbeći dvostruko oporezivanje“, navodi Aleksandar Vasić.
Đerđ Pap ističe da je kod sportskih ugovora važno pitanje rezidentnosti. To, praktično, znači da je važno pitanje gde taj sportista živi, u kojoj državi, te kome plaća porez.
“Potpuno je legitimno platiti manji porez legalnim putem, kao što to rade sportisti”, naveo je Pap.
Pratite nas i na društvenim mrežama: