0
Danas je veoma teško u našoj zemlji naći molera, električara, tesara ili vodoinstalatera. Prema podacima Privredne komore, Srbiji nedostaje čak 90.000 kvalifikovanih majstora. Iako mogu dobro da zarade čak i ovde, učionice u zanatskim školama u Srbiji, pa i Čačku gotovo da su prazne. Zbog toga su pojedine firme bile prinuđene da same počnu sa obukom majstora. Radmila Pajević iz Čačka živi sa malim detetom. Suprug joj nije bio tu kada je zapušila kanalizacija, a inače je često na putu jer radi kao komercijalista. "Morala sam da okupam dete. Ima četiri godine, vrućine su zaista ogromne. Okrenula sam oko petnaest brojeva telefona da nađem vodoinstalatera, a o poplavi u kupatilu da vam ne pričam. Sve sam peškire (a imam ih prilično) iskoristila da pokupim vodu u celom stanu. Došao je majstor, otpušio kadu i uzeo 5 hiljada dinara", kaže ona za naš portal napiminjući da je na dolazak, ali preko veze, čekala oko pet-šest sati.
„Alfaco inžnjering“ je preduzeće koja se bavi projektovanjem i izvođenjem termotehničkih instalacija. Da bi uspešno obavili posao potrebni su im majstori širokog spektra zanimanja. Međutim nije ih bilo lako naći, a tako je i danas. Zbog toga su bili prinuđeni da sami počnu sa obučavanjem radnika. Potrebna je bila samo volja i želja da se nauči.
Prema rečima Milana Bojovića iz te firme, u poslednje vreme su uglavnom upošljavali zanatlije iz susednih opština.
„Došla su tri momka iz Lučana. Njih smo primili i oni polako uče posao. Oblikujemo shodno potrebama posla, uče od naših starijih majstora jer smatramo da je to najbolji put za dugoročan rad“, naveo je Bojović.
A majstori su se nekada stvarali u Mađinsko-saobraćajnoj školi u Čačku, gde je postojao veliki broj zanatskih smerova. Zbog malog interesovanja danas je opstalo tek nekoliko, uglavnom vezanih za auto-industriju.
Prema oceni dirktora te „kuće znanja“ za to je više razloga, počev od kraha velikih sistema, do sve manjeg broja učenika i pogrešne upisne politike.
„Zbog sankcija i rata propale su velike firme što se odrazilo na zanatske smerove u našoj školi, pa je taj zanatski deo stagnirao i zatvoren. Uticalo je i smenjenje populacije. Sve je manje učenika, a ove godine u Čačku osnovnu školu završava 150 učenika manje, što znači pet odeljenja manje na nivou srednjih škola. Dosta se lako dolazi do 50 bodova što je uslov za upisivanje četvrtog stepena“, objasnio je Mirko Lazović.
Propagira se i upisivanje učenika u Gimnazijama, a sa druge strane tu su i informacione tehnologije koje su danas atraktivne, napominje on.
„Većina učenika pokušava da upiše četvrti stepen, iako imamo velike potrebe firmi za zanatskim radnicima“, ukazuje Lazović.
Svesni problema, škole i privreda poslednjih godina otvaraju dualne smerove gde se praksa obavlja u samim firmama koje imaju obavezu da obezbede određena primanja učenicima i pokriju troškove dolaska i toplog obroka.
Na obučavanju rade iskusni majstori. Jedan od njih je i Desimir Stevanetić koji je zanatsku školu završio u Novoj Varoši. Kaže da je za obuku potrebno dosta strpljenja i rada, jer deca nisu stekla radne navike kroz školu.
„Dolaze nam mladi ljudi iz škole. Iznenađen sam da ne znaju previše. Kako prolaze kroz školu ne znam, kako dolaze do diploma, da li nešto nauče ili ne. U moje vreme pre podne smo išli u fabriku na obučavanje, a posle podne u školu. Svaki dan je tako bilo. U fabrici smo morali da slušamo, da radimo. U prvoj godini sam polagao majstoru, u drugoj on meni, a u trećoj sam samostalno radio. To je bilo tako, nije moglo drugačije“ priseća se Desimir Stevanetić.
„Kao društvo treba da učinimo da se rad više ceni. Na tome svi moramo da radimo, od škole, porodice, celog društva. Privrednici imaju potrebu za kadrom, hoće da finansiraju, imaju želju da pomognu đacima. Takođe, žele da ih zadrže ako se učenici pokažu šta znaju i umeju. Ima dosta dobrih zanata, dobrih firmi u Čačku sa izuzetnim uslovima za rad i poslovanje, tehnologija je napredovala i očekujem da se situacija polako menja“ , smatra direkotro MSŠ Mirko Lazović.
Slična situacija je i u Tehničkoj školi Čačak. Uglavnom se deca opredeljuju za arhitekturu i slične smerove. Kako saznaje naš portal skoro da niko nije zaintersovan za zanatske smerove – poput recimo majstora za rashladne uređaje.
Uprkos novim smerovima direktori ne očekuju da će biti promena i većeg interesovanja za zanatska zanimanja. Kako navode, Osnovnu skolu završava oko 56.000 učenika dok je slobodnih mesta skoro 20 hiljada više pa postoji velika verovatnoća da će smerovi sa trećim stepenom i ovaj put ostati bez učenika.
Mišljenja Čačana po ovom pitanju su podeljena. Mnogi smatraju da su brojni majstori otišli u inostranstvo „trbuhom za kruhom“, a pojedini smatraju da u nekim firmama koje rade – daju im minimalac. Najčešće krive državu i vlast jer je dozvolila da propadnu veliki čačanski giganti poput „Cera“, „Fabrike reznog alata“, a pojedini koji su stekli penziju u ovim firmama imaju primanja oko sedamnaest, osamnaest hiljada mesečno. Pitaju se, kako će ljudi da prežive, a 40 godina su radili u tim fabrikama dok su postojale.
Bonus video: Top 6 srednjih škola posle kojih je posao zagarantovan
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
