0
Neto zarade u Srbiji su prošle godine ukupno porasle za 8,5 odsto, ili dva puta brže od BDP, pa ekonomisti upozoravaju da previsok rast plata može da stvori probleme u javnom i privatnom sektoru.
Prosečna neto plata u Srbiji za decembar 2019. godine bila je 59.772 dinara odnosno 508 evra, što je za 11,9 odsto više nego u istom mesecu 2018.godine. Republički zavod za statistiku (RZS) je saopštio da su bruto zarade u 2019. realno porasle za 8,4 odsto , dok su neto plate realno porasle za 8,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
„Zarade u Srbiji rasle su duplo brže od privrede, ali sa tim fenomenom se suočila čitava Centralna i Istočna Evropa, odnosno zemlje koje se suočavaju sa manjkom radne snage zbog emigracije“, objašnjava član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković za Nova.rs.
„Neobično je i što su u našoj zemlji tokom 2019. zarade u privatnom sektoru rasle brže nego u javnom. Kada se dublje analizira, vidi se da je polovina toga povećanja posledica privrednog rasta u Srbiji, dok se druga polovina može pripisati emigracionim trendovima“, kaže Vučković.
„Što se održivosti ovako visokog rasta zarada tiče, svako povećanje iznad mogućnosti privrede pokazaće negativne efekte u nekom trenutku“, rekao je Vučković, i pojasnio da u državnom sektoru problem može da nastane sa previsokim računom za plate u budžetu, dok u privatnom sektoru može da smanji profit preduzeća.
Ekonomista Milojko Arsić upozorava da plate u Srbiji rastu brže od proizvodnje i produktivnosti radnika već tri godine za redom.
Arsić je za Nova.rs rekao da se tako smanjuje cenovna konkurentnost privrede Srbije, negativno utiče na spoljnotrgovinski i bilans tekućih plaćanja, „a da li će biti dovedena u pitanje fiskalna ravnoteža zavisi od toga da li će plate nastaviti i u narednim godinama da rastu brže od proizvodnje, kao i od drugih politika Vlade“.
Arsićeva procena je da bi održiv rast zarada bio onaj koji prati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno „da za 2019. to znači da je rast plata trebalo da bude između 3 i 4 odsto“.
On podseća da je za sada budžet uravnotežen i da su cene stabilne, dok se ‘minusi’ pojavljuju u spoljnotrgovinskom i bilansu tekućih plaćanja, ali da bi žurba da se ispune najave iz plana ‘Srbija 2025’ o prosečnoj zaradi od 900 evra i penziji od 440 evra sigurno dovele do budžetske neravnoteže.
„Ukoliko se nastavi snažniji rast zarada od produktivnosti, i ako se u isto vreme insistira na elementima plana ‘Srbija 2025’, odnosno investiranju 14 milijardi evra i istovremenom smanjenju poreza, ponovo ćemo se suočiti sa visokim fiskalnim deficitom“, zaključio je Milojko Arsić.
