Zaposleni ste, ali banka vam i dalje ne da kredit? Postoji još razloga zbog kojih mogu da vas odbiju

"Oko 70 odsto aplikacija za kredit ne završi onako kako je bilo na početku razgovora. Najčešće je marketing krivac jer banke vole na bilbordima da napišu da nešto daju, a ne da prodaju, kao i da to daju za male kamatne stope, a onda se u procesu ispostavi da je to bila ponuda za Novaka Đokovića, a ne za običnog građanina i da te ponude budu uglavnom skuplje po pitanju kredita i kamate“, kaže za Nova.rs urednik portala Kamatica Dušan Uzelac.Kako navodi, postoji mnogo razloga zbog kojih banka može da odbije naš zahtev za podizanje kredita, ali kao glavni se uvek navodi „rizičan klijent“. Banka će uspostaviti saradnju tek kada ustanovi da je saradnja sigurna, što se dokazuje na mnogo načina, a ono što je banci signal za nesigurnost je neizvesnost budućih prihoda.„To može da znači da je klijent nesiguran po pitanju posla, firme u kojoj radi, industrije u kojoj radi, tržišta na kom radi… U vreme korona-krize, bilo je problem da dobijete kredit ako ste zaposleni u ugostiteljskoj ili transportnoj industriji jer je to tada sve stalo“, objašnjava Uzelac.On navodi da banka može da, na primer, ustanovi i da je klijent kockar.„Ta informacija retko dođe do građana, ali banka može da proveri da li ste, recimo, uplaćivali onlajn kladionicu, pošto vi njoj dajete pravo da pristupa vašem računu i podacima na njemu. Ako proceni da je klijent prešao neku granicu 'sportskog' klađenja, onda može da ga odbije“, kaže naš sagovornik.Banka procenjuje sigurnost saradnje i ima određene procedure kojima ustanovljava kvalitet klijenta, u smislu da li će taj kredit vratiti."I možda ono što bi najbitnije bilo da se kaže, kada pregovarate o kreditu, vi pregovarate sa prodavcem koji ne odlučuje o vašem kreditu. Banka ima dve vrste komunikacije. Prva je ta lepršava 'dođi do nas, imamo rešenje svih tvojih problema', a druga je ona manje očigledna i razumljiva, a to je ta formalna bankarska. Najčešće i taj prodavac sa kojim ste pričali ne razume pola toga što u ugovorima piše. Taj ugovor je formiran u pravnom odeljenju, na osnovu odeljenja koje se zove risk, a to je jezgro. To odeljenje je napravljeno da procenjuje da li je saradnja sa klijentom po aršinima koji su definisani", navodi Uzelac.Dodaje da ima i raznih trećih vrsta odbijanja. Na primer, može da se desi da tražite kredit u banci koja trenutno nema sredstva za finansiranje."Banka vam nikad neće reći da nema sredstva, toga nema u reklami. Zatim, možda je neka posebna tranša u pitanju. Banke imaju razne izvore finansiranja, pa recimo ako dobiju sredstva od EBRD-a, moraće da poštuju njihove uslove i foto-robot klijenta će morati da bude nešto što oni zahtevaju. Tako na primer neko ko zida kuću može da dođe u situaciju da ga odbiju za kredit zato što kuća nije pravljena po nekim energetski efikasnim standardima, a tom tranšom je definisano da se finansiraju isključivo energetski efikasni projekti", kaže naš sagovornik.

Uzelac kaže da postoji i prodajni trik."Recimo, ako vas odbiju za nešto, imaće kontraponudu koja u suštini nije ono što ste tražili. Na primer, vi tražite 60.000 evra za stambeni kredit sa otplatom od 20 godina, a oni vam ponude 28.000 evra na 13 godina. To je na neki način odbijanje jer vam ne daju ono što ste vi predložili, nego nude nešto drugo i kažu 'uzmi ili ostavi'", ističe on.Međutim, ne zavisi uvek sve od klijenta."Banke možda deluju potpuno statično, ali su one vrlo dinamične. Recimo, moguće je da neka banka od početka do kraja meseca varira u tim stvarima koje dozvoljava ili zabranjuje. Što znači da ako u pogrešno vreme u pogrešnoj banci tražite kredit, mogu da vas odbiju a da to nema nikakve veze sa vama. I opet je moguće da, na primer, na kraju meseca popuste sa kriterijumima ako imaju neki target koji moraju da postignu", navodi Uzelac.Kako kaže, banke bi najviše želele da svima odobre kredit, ali postoji regulativa koja kaže da morate dokumentovati svoje prihode."Ako vi kažete da ste pevač koji zarađuje mnogo pevajući po svadbama, banka to ne može da prihvati, iako bi rado, jer Narodna banka Srbije kaže da mora da postoji kontinuitet prihoda koji su prijavljeni. Na Zapadu je nešto drugačije, tamo svaka banka odlučuje o svom kreditnom portfoliju", zaključuje Uzelac.O čemu treba razmišljati pre zaduživanja?Kako za Nova.rs navodi finansijska savetnica Karolina Herbut, najpre treba dobro razmisliti o tome da li je zaduživanje jedina moguća opcija."Svakako je dobro pitanje 'koliko mi novca fali' i da li je to nešto što svakog meseca fali. Sada je porasla i inflacija i cene svega i građani treba da vide da li je to nešto što primećuju iz meseca u mesec. Ako mi ovog meseca ne možemo da pokrijemo svoje troškove, a vidimo da nećemo moći ni sledećeg, zašto mislimo da ćemo, ako se zadužimo, moći da plaćamo ratu? Tako da, ako neko već ima problem sa namirivanjem svojih troškova, mora da razmotri najpre da li može da eventualno poveća svoje prihode ili smanji troškove", navodi ona i dodaje da građani treba da prvo istraže alternativne metode poput plaćanja čekovima ili na rate, budući da nas to ne košta dodatno.Ako već dođemo do zaključka da moramo da se zadužimo, Herbut ističe da je neophodno da dobro razmotrimo sve opcije."Dozvoljeni minus je najskuplje zaduživanje. On u proseku, prema podacima Narodne banke Srbije, košta oko 30 odsto na godišnjem nivou. Znači ako se neko zaduži 100.000 dinara, on će godišnje preko 30.000 dati samo za kamatu. Sledeći najskuplji proizvod su kreditne kartice, gde nas kamata košta između 15 i 25 odsto na godišnjem nivou. Tek onda dolaze keš krediti, refinansirajući...", objašnjava naša sagovornica.

Kaže da je pre zaduživanja dobro razmotriti čak i opciju pozajmljivanja."Ako je već dotle došlo da nam je neophodno, treba razmotriti i pozajmicu od porodice, prijatelja. Mada to jeste uvek mač sa dve oštrice", dodaje Herbut.Navodi da građani treba da pogledaju i neke servise koji su dostupni i besplatni, a koji nude poređenje ponuda različitih banaka.Takođe, Herbut navodi još jednu opciju koju građani mogu da iskoriste pre zaduživanja."Uvek možemo da pogledamo da li po kući imamo stvari koje ne koristimo. To ne moraju da budu dragocenosti, nekad ljudi skupe i po 10.000 dinara kad prodaju odeću i obuću koju ne koriste, iako to deluje banalno", ističe naša sagovornica.Na kraju, Herbut naglašava da građani koji se ipak odluče na zaduživanje, moraju da pogledaju i kolika bi bila rata u otplati kredita i da li su sposobni da taj iznos izdvoje svakog meseca.BONUS VIDEO Skočio euribor – skočiće i rate vaših kredita

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=skoioeuriborskoieiratevaihkredita-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4448778"]