4
Ekonomista Mihajlo Gajić ocenio je da najava predsednika Aleksandra Vučića da će prosečna plata do 2025. biti 900 evra predstavlja nerealno, predizborno obećanje i da će taj iznos biti teško doštižan u narednih nekoliko godina.
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je u petak da bi do 2025. godine prosečna plata mogla da bude 900 evra, te da Srbija na taj način po životnom standardu približava najrazvijenijim evropskim zemljama.
„Navikli smo da kukamo i gledamo sebe da smo najgori kao narod i država“, ali se poslednjih godina ta paradigma menja, kazao je on.
Ekonomista Mihajlo Gajić rekao je za Nova.rs da ovakve izjave treba pre svega tumačiti kao deo priprema za nove izbore.
„Ovakve ili slične najave da će plate biti veće mogli smo da čujemo i prethodnih godina. Predsednik je nekoliko puta najavljivao da će prosečna plata da dostigne cifru od 500 evra, pa smo čekali nekoliko godina da se to desi. Rekao bih da je nova najava samo deo uhodane igre predizbornih obećanja, budući da će naredni izbori biti najverovatnije predsednički, parlamentarni i za grad Beograd već u martu ili aprilu. Ta obećanja naravno ne koštaju ništa“, priča Gajić za Nova.rs
Upitan da li bi prosečna plata od 500 evra mogla biti uvećana na 900 u naredne četiri godine, ekonomista nedvosmisleno kaže da je to gotovo nemoguće.
„Plate prate nivo produktivnosti privrede. Kako privreda bude rasla, to će povlačiti rast zarada. Sećate se kako je bilo u periodu od 2009. do 2017. godine, kako je tada tekao rast plata. Od kada je rast krenuo 2017, tada je krenuo i sam rast plata. Takođe, država može aktivno da utiče na rast plata kroz povećanje realnih iznosa u državnom sektoru – zdravstvo, policija, prosveta. Međutim, to ekonomski nije ostvarivo. Nemamo neke primere da je zemlja za takvo kratko vreme uspela da povećava plate“, objašnjava Gajić.
On je dodao je da treba praviti razliku da li je rast plata rezultat pozitivne ekonomske politike, odnosno tzv. „prirodnim putem“, ili je deo političke računice.
„U ovom prvom slučaju to neće imati nikakve posledice, ali ako imamo insistiranje na povećanju plata, a nemamo nekog ekonomskog osnova, to će se raditi kroz rast javnog duga i pogoršanje trgovinskog bilansa. Više ćemo uvoziti tada, na primer“, nastavlja Gajić.
Ekonomista ističe da čak i uz najoptimističnije procene, da će rast u narednoj godini biti šest odsto, ne možemo očekivati brz rast.
„Ako čak pogledamo najoptimističnije procene rasta od 6 odsto i ako tako bude u narednih nekoliko godina, to znači da će plate moći da porastu za eventualno 20 odsto, a ne za čitavih 50 odsto. Na osnovu toga možete da vidite koliki je raskorak između realnog stanja i obećanja“, podvukao je Gajić.
On dodaje da je prethodnih godina Srbija ostvarila izvestan rast, ali i da se mnogo ljudi iselilo iz zemlje.
„To se oseća na tržištu rada u Srbiji. Imate manje građevinaca, programera… To sve povećava iznos prosečne plate, ali ni to neće moći dovoljno da povuče da prosečna plata bude u tako kratkom roku 900 evra“, zaključio je Gajić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
