8
Zastoj privredne aktivnosti i mere podrške preduzećima i građanima zbog pandemije koronavirusa razlog je što se gotovo stotinu zemalja već obratilo Međunarodnom monetarnom fondu tražeći stručnu i finansijsku pomoć. Srbija stručnu pomoć od MMF već ima u okviru aktuelnog aranžmana, ali novac za likvidnost - nije zatražila. To ju je automatski "izbrisalo" sa liste zemalja koje, kao kandidati za članstvo mogu da zatraže povoljne kredite od EU.
Za održanje likvidnosti budžeta Vlada Srbije će, prema računici Fiskalnog saveta, ove godine morati da se zaduži u iznosu od oko 6,5 milijardi evra. To je, kako se navodi, više nego dvostruko iznad prvobitno planiranog zaduživanja u 2020.
MMF je svojim članicama ponudio kredite pod povoljnim uslovima, a Evropska komisija zemljama članicama. Uslov da bi neka država kandidat mogla od EU da dobije sredstva na zajam jeste da se prethodno prijavila za pomoć od MMF.
Tako, umesto da se kod MMF zajmi po stopi ispod svih tržišnih, Srbija je po obelodanjivanju ekonomskih mera novac počela da prikuplja na tržištu, emitujući dinarske obveznice sa stopom prinosa od 2,6 odsto. Prema saznanjima Nova.rs, uskoro može da se očekuje i nova emisija eurobonda, državnih hartija koje glase na stranu valutu i prodaju se na međunarodnom tržištu. Reč je o novom zaduženju od oko dve milijarde evra.
Za razliku od novca prikupljenog na međunarodnom tržištu kroz emisiju obveznica, koji država može da troši raspoređujući ga na način kako to želi, upotreba jeftinijeg novca koji bi dobila kroz pozajmicu od MMF i EU bila bi podložna kontroli. To znači da bi tako pozajmljena sredstva morala da se troše isključivo na ono za šta su odobrena.
Takođe, lako bi moglo da se dogodi da novac na tržištu – poskupi. Na to, u svojoj analizi predloženih mera za jačanje privrede pogođene pandemijom koronavirusa, ukazao i Fiskalni savet.
„Prema najavama iz samog programa, namera je da se nedostajuća sredstva pribave emitovanjem obveznica na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, uključujući i neke neortodoksne mere. Na primer, Vlada je nedavno dozvolila da se veći deo deviznih sredstava Agencije za osiguranje depozita preusmeri u državne hartije od vrednosti, što opet može pokriti samo manji deo ukupnih potreba za finansiranjem”, navodi Fiskalni savet u „Oceni antikriznog programa ekonomskih mera“.
Fiskalni savet upozorava da bi pribavljanje tako velikih novčanih sredstava mogao da bude ozbiljan izazov zbog pogoršanja uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, posebno za zemlje u razvoju.
„Usled snažnog usporavanja privreda na globalnom nivou i rastuće neizvesnosti u vezi sa ekonomskim efektima pandemije bolesti Kovid-19 došlo je do velikog poremećaja na međunarodnom finansijskom tržištu. Rast averzije prema riziku pod najveći pritisak stavlja upravo zemlje u razvoju – od početka pandemije zabeležen je odliv kapitala od čak 90 milijardi dolara (beg iz akcija i obveznica), što je trostruko veći iznos nego neposredno nakon izbijanja svetske ekonomske krize iz 2008“, upozorava Savet.
Za veliku većinu zemalja je, posledično, došlo do osetnog pogoršanja uslova za zaduživanje.
„Neizvesnost u vezi sa krajnjim posledicama krize doveo je do toga da je već više od 90 zemalja zatražilo finansijsku i stručnu pomoć od MMF-a. Očekivano je da se ovi negativni trendovi na svetskom finansijskom tržištu u narednom periodu odraze i na uslove zaduživanja Srbije“, ističe Fiskalni savet.
Kako se ukazuje – prioritet Ministarstva finansija morao bi biti da što pre obezbedi neophodna sredstva.
„To, praktično znači da se odmah započnu pregovari sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama, i drugim kreditorima o uslovima pod kojim bi Srbija mogla dobiti potrebna sredstva“, navodi se u analizi.
Potreba zemalja za dodatnim novcem je, očigledno – značajna. Fiskalni savet očekuje neminovni rast kamatnih stopa u odnosu na njihov istorijski najniži nivo iz 2019. godine, zbog velike ponude državnih obveznica u sledećih nekoliko meseci. Stoga je neizvesno i u kojoj meri će investitori biti zainteresovani za ulaganje u javni dug zemalja koje percipiraju kao rizičnije.
„Potencijalni manjak likvidnosti je dodatni razlog zbog čega bi Vlada u ovom trenutku trebalo da se fokusira na mere za premošćavanje najjačeg udara krize, a da ostavi razmatranje podsticaja za privredu po njenom završetku“, smatra Fiskalni savet.
Objašnjavajući zašto Srbije nema na listi EK o dodeljenoj makrofinansijskoj podršci od tri milijarde evra, ministar finansija Siniša Mali je izjavio da Srbiji pomoć ne treba, jer su naše javne finansije zdrave i stabilne.
„Nas nema na listi zbog toga što nam ova pomoć ne treba. Naše javne finansije su zdrave i stabilne i, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već rekao, nama toliko velike pozajmice, pogotovo kratkoročne, nisu potrebne, niti od EU, niti od MMF-a“, rekao je Mali.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
