1
Proces vraćanja zlata u zemlju nije jeftin, tj. iziskuje troškove, a zlato u zemlji, kao i čuvanje svake druge vrednosti, iziskuje troškove i nosi neke rizike, objašnjava bivši guverner NBS Šoškić.
Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra, saopštila je Narodna banka Srbije.
Kao razloge vraćanja zlatnih poluga iz sefova u Švajcarskoj i Engleskoj, NBS je navela da je „u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, želela dodatno da poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata“.
Nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić, međutim, navodi da bi razlozi ove odluke mogli da budu i pogoršanje odnosa sa zemljama u kojima se zlato čuva i bojazan da bi ta imovina u inostranstvu mogla da bude zamrznuta.
Iako se u poslednjoj deceniji mnoge zemlje u svetu vraćaju kupovini i skladištenju zlata kao najtradicionalnijeg oblika i zaštite od inflacije, retke su one koje su u svoje sefove vratile kompletne
rezerve.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je posle poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića „odmah, u roku od dva meseca, organizovala prebacivanje svih rezervi zlata u Srbiju“. Vučić je, kako je prenela, pre nekoliko meseci posle sastanka sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, pitao „da li su rezerve zlata Srbije napolju“.
„Rekla sam da jesu u inostranstvu, u Bernu u Švajcarskoj, i da je samo jedna tona ostala u Londonu još iz onog vremena. Vučić mi je rekao da misli da bi to trebalo da bude ovde u Srbiji, uz opasku – ne znaš šta se u svetu dešava“, objasnila je tada Tabakovićeva.
Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić navodi da vraćanje zlata u zemlju može biti posledica nekoliko razloga.
„U slučaju Nemačke i Austrije, deo zlatnih rezervi je vraćen iz SAD zbog prestanka hladnoratovskih opasnosti, zbog kojih su bile prebačene u SAD. Ključni razlog vraćanja može biti i taj što se zlato u
modernom svetu vrlo slabo koristi za međunarodna plaćanja, pa je i njegovo držanje u inostranstvu manje opravdano“, objašnjava.
Ističe da čuvanje zlata nije uopšte jeftino.
„Čuvanje zlata u inostranstvu ima svoju cenu, i u situaciji kada drugi elementi rezervi, kao što su obveznice i novčani depoziti u inostranim bankama, imaju vrlo niske prinose u savremenim uslovima niskih, nultih i negativnih kamatnih stopa, onda trošak držanja zlata u inostranstvu može biti bitan radi očuvanja prinosa u čuvanju deviznih rezervi zemlje“, ističe Šoškić.
Međutim, navodi i neke zabrinjavajuće razloge za vraćanje rezervi u zemlju.
„Zemlje koje očekuju pogoršanje u svojim odnosima sa zemljama koje mogu zamrznuti njihovu imovinu u inostranstvu, mogu imati interesa da zlato vraćaju u svoju zemlju. Proces vraćanja zlata u zemlju, takođe, nije jeftin, tj. iziskuje troškove, a zlato u zemlji kao i čuvanje svake druge vrednosti iziskuje troškove i nosi neke rizike“, zaključuje Šoškić.
Napominje da postoje i zemlje koje ne poseduju zlato, a „ima i onih koje ga drže u mnogo većoj meri zato što su po inerciji bile zadužene za paritet dolar prema zlatu“. U ovom drugom slučaju pre svih se izdvaju SAD.
„Druge zemlje drže zlato zato što su ranije imale dosta u rezervama, kao što su Britanija i Nemačka i one zemlje koje na svojoj teritoriji imaju proizvodnju zlata, a to je slučaj sa Srbijom“, naglašava nekadašnji guverner NBS.
Prema listi Svetskog saveta za zlato, Srbija danas zauzima 54. mesto i ima najviše rezervi u poređenju sa zemljama regiona. Iza nje je Severna Makedonija na 74. mestu sa 6,9 tona zlatnih rezervi, slede Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina sa 2,9 tona. Na listi se ne nalaze zemlje koje poslednjih šest meseci nisu dostavile nove brojeve.
Zlatne rezerve Crne Gore od 1,09 tona založene su za kredit, a Hrvatska je svoje rezerve prodala posle 2001. godine.
Bonus video – Dejan Šoškić: Zlato je prirodni izbor, dolar i evro se štampaju u velikoj meri
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
