14
Iako je cena barela nafte širom sveta najniža u poslednjih nekoliko meseci, Srbija ne umanjuje cenu goriva za svoje građane. Zakonima tržišta, ali i logike možemo da zaključimo da ukoliko pada vrednost sirove nafte, padaće i cena goriva na pumpama. Svima je to jasno, osim srpskim vlastima koji drže visoku cenu da bi popunjavali “rupe” u budžetu, te tako nadomestili prethodno napravljen deficit.
Nedeljama barel nafte pada, da bi od prošle nedelje pao ispod 90 dolara. Za samo dva meseca vrednost barela manja je za 30 dolara, što je dovelo do toga da je nafta nikad jeftinija od početka rata u Ukrajini, ali i stabilizacije situacije sa koronavirusom. To nije bio dovoljan parametar da bi pojeftinivala cena goriva u Srbiji, gde građani mesecima plaćaju litar dizela više od 200 dinara, iako je barel nafte na osnovu kojeg se posredno formira cena u padu.
Činjenica je da je gorivo jeftinije nego prethodnih nedelja, ali dinamika pada cena umnogome je manje od pada cena barela nafte u svetu.
Predsednik udruženja vlasnika privatnih pumpi Milan Rakić kaže za “Novu” da cena dizela ne sme da prelazi 180 dinara, a da razliku između ove i cene koju je odredila država uzima vlast kako bi popunila budžetski deficit.
“Cena benzina i dizela trebalo bi na osnovu tehnološkog procesa da bude gotovo jednaka, ali u Srbiji je dizel skuplji za 40 dinara u odnosu na benzin. Takav rezultat dugujemo Pravilniku o obračunavanju velikoprodajnih cena, odnosno odluci Vlade da odredi cenu goriva”, priča naš sagovornik.
On naglašava da bi zbog rasta dolara u odnosu na evro, ali i opadanja cene barela nafte širom sveta, gorivo trebalo značajno da pojeftinii, ali da je kod nas država iskoristila ograničenje cene kako bi dodatno napunila budžet, te “zakrpila” rupe koje su napravljene.
“Neprihvaljivo je da tolika bude cena dizela koji se inače najviše troši. Država preko NIS-a hoće da popuni kasu, ali i pomogne ovoj kompaniji da ostvari ekstraprofit. To su jedini razlozi zbog koga naša zemlja ima tako veliku cenu goriva u odnosu na neke druge zemlje”, ističe naš sagovornik.
Rakić podvlači da cena goriva ne može da bude veća od 180 dinara, budući da je cena barela nafte ispod 90 dolara, ali i zbog toga što deo nafte i sami posedujemo.
“Neshvatljive su ovoliko obračunske cene. Pored toga, moje tumačenje je da ovako visoke cene nadomešćuju niže cene dizela za poljoprivrednike koji ga plaćaju 180 dinara. Nažalost, situacija je takva da samo jedan čovek u zemlji zna kolika će cena biti narednog petka. Sve su to uzroci više cene goriva u odnosu na druge zemlje”, zaključuje on.
Kao i svakog petka, Vlada Srbije saopštila je koja će biti maksimalna cena za litar dizela i benzina u narednih sedam dana. Nova cena za litar dizela biće 213 dinara, dok će benzin koštati 172 dinara.
Iako nešto manje nego prethodne nedelje, gorivo u Srbiji i dalje je spada u kategoriju najskupljih u regionu, ali gotovo i širom Starog kontinenta.
Posmatrano na nivou bivše Jugoslavije, samo Hrvatska ima skuplji dizel, budući ta tamo litar košta 219,6 dinara. Zemlje regiona, poput Srbije imaju administrativno ograničene cene, ali osim Hrvatske svugde su cene na pumpama ispod 200 dinara za litar dizela. Kako je opadala vrednost barela, sinhronizovano su smanjivane cene goriva, dok je Srbija sledeli druga ekonomska pravila.
Kada je reč o ceni benzina, regionalno posmatrano Srbija je na prvom mestu. U proseku, cena benzina u zemljama bivše SFRJ kreće se nešto iznad 160 dinara za litar, dok je u Srbiji 172 dinara.
Da je stanje sa cenama goriva “čudna” potvrđuje podatak da zemlje EU plaćaju gorivo niže od nas. Primera radi, ekonomski snažnija Francuska formirala je cenu dizela od 196 dinara, dok je benzin 158 dinara.
I dalje je Nemačka apsolutni rekorder po ceni goriva, budući da je dizel 239,5 dinara, a benzin 223,5 dinara, no u pitanju je zemlje sa znatno većim životnim i ekonomskim standardnom od Srbije, stoga je takva razlika i očekivana.
Bonus video: Da li se isplati ići u BiH po gorivo?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
