1
Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za 2022. godinu, saopšteno je posle sednice.
„Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika“, navodi se u saopštenju.
U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda.
„Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara. Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto BDP. Takođe, očekuje se da sledeće godine srpska privreda ostvari rast od 2,5 odsto“, navodi Vlada Srbije.
Na današnjoj sednici usvojen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, kojim se preciziraju postojeće odredbe i vrši dodatno usklađivanje sa postojećim zakonskim okvirima, kako bi sistem e-faktura još bolje funkcionisao.
Vlada Srbije danas je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu kojim je izvršeno usaglašavanje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava sa vrstama nepokretnosti koje mogu biti predmet prometa, zbog čega se obuhvata i prenos prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu i preciziranje nastanka poreske obaveze u specifičnim slučajevima.
Usvojeni su i izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
„Izmenama i dopunama predviđeno je povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara mesečno, smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 na 24 odsto i uređivanje oporezivanja fizičkih lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem“, navodi se u saopštenju.
Članovi vlade usvojili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojim se usklađuju odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa odredbama zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odredbama zakona koji uređuje fiskalizaciju, kao i odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak i uvođenje novih krivičnih dela koja su od značaja za suzbijanje izbegavanja plaćanja javnih prihoda.
Takođe, usvojen je i Predlog zakona o izmeni Zakona o penzijskom osiguranju, kojim je predložena izmena načina usklađivanja visine penzija.
„Predviđeno je da se način obračuna procenta usklađivanja penzija određuje u zavisnosti od odnosa visine isplaćenih penzija i novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju prema visini bruto domaćeg proizvoda. U zavisnosti od visine navedenog odnosa predlaže se da se penzije od januara naredne godine usklađuju na jedan od tri načina: prema kretanju zarada, kretanju potrošačkih cena ili tako da se uzima u obzir polovina procenta promene zarada i polovina procenta promene potrošačkih cena. Na ovaj način obezbeđeno je da rast penzija prati rast zarada u periodima kada je niže učešće rashoda za penzije i novčani iznos kao uvećanje uz penziju u bruto domaćem proizvodu, a u periodima kada je navedeno učešće veće obezbeđuje se zadržanje kupovne moći penzija njihovim usklađivanjem prema potrošačkim cenama“, objašnjavaju u Vladi.
Na sednici su usvojeni izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o fiskalizaciji, kao i Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Na današnjoj sednici usvojena je izmenjena i dopunjena Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini kojom je budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za ovu godinu uvećan za 16,5 milijardi dinara i iznosi 78,5 milijardi dinara, a što predstavlja, navodi se, gotovo 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije.
„Za direktna plaćanja koja se odnose na premiju za mleko, osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i podsticaje u stočarstvu obezbeđeno je dodatnih 7,7 milijardi dinara, a za mere ruralnog razvoja 2,87 milijardi dinara“, stoji u saopštenju.
Na sednici su usvojene izmene Uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine koje treba da obezbede finansijsku podršku poljoprivrednim proizođačima kako bi se očuvala stabilnost njihovog dohotka.
„Imajući u vidu kretanje cena suncokrata na tržištu i njihov negativan uticaj na dohodak proizvođača, kao i visoke troškove proizvodnje, obezbeđena su sredstava u izosu od 4.860.000.000 dinara koja će se koristiti za realizaciju Programa finanijske podrške poljoprivrednim proizvođačima ove uljarice za 2022. godinu“, navode u Vladi Srbije.
Članovi vlade doneli su Odluku o privremenoj zabrani izvoza Evro dizela EN 590 kako bi se sprečila kritična nestašica tog derivata prouzrokovana svetskim i regionalnim poremećajem na tržištu, a u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja tržišta Srbije.
Vlada Srbije usvojila je i izmenjenu Uredbe o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu i u tu svrhu opredelili sredstva u ukupnom iznosu od 1.080.000.000 dinara.
Razlog za nastavak realizacije Programa je veliko interesovanje podnosilaca prijave za ovaj Program koji su do zatvaranja Javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa započeli proceduru podnošenja prijava na konkurs za dodelu bespovratnik sredstava, a čiji ukupan zbir značajno prelazi sredstva određena prvobitnom Uredbom.
BONUS VIDEO: Siniša Mali predstavio rebalans budžeta u Skupštini Srbije
