Veliki zbor malinara u Arilju, očaj zbog otkupne cene i ključno pitanje za državu: Da li da beremo ili da pokosimo zasade?

U dilemi su, kako tvrde, da li da beru ili pokose, odnosno zatru svoje zasade, jer je sramno niska cena ove voćarske kulture. Podsećaju da su pojedine kolege iz Rasinskog okruga počele da bacaju malinu.Prema rečima Jovice Kovačevića iz udruženja "Vilamet" trenutno je raspon cene od 200 do 250 dinara."Problem je što otkupljivači neće da prate onog koji daje najveću cenu po kilogramu. To će dovesti do toga da će hladnjačari vratiti sumu na oko dve stotine dinara, jer neće imati računicu da plaćaju više", objašnjava Jovica Kovačević za Nova.rs.

Kovačević ističe da on "crveno zlato" gaji na dvadesetak ari, ali sa tom cenom ne mogu ni troškovi proizvodnje da se pokriju."I sama ministarka poljopreivrede Jelena Tanasković je reka da je iznos od 250 RSD socijalna cena, koja treba da se isplati. Od toga nema ni jedan jedini dinar zarade. Za jedan kilogram maline sam uložio oko 350 dinara, a sve to zavisi od položaja parcele i drugih uslova", objašnjava naš sagovornik.Mi smo danas praktično na zboru, budući da su veliki hladnjačari izjavili da su njihovi kooperanti zadovoljni, zaključio je Kovačević.Milan Đukić, iz Saveza udruženja srpske maline objašnjava za naš portal da svaka hladnjača ima svoje kooperante i cene su uvek bile različite do završetka berbe, pa bi onda trebalo da se izjednače."Ovde je u pitanju dogovorna ekonomija. Mali hladnjačari neće da prate dve tri hladnjače koje imaju najveću cenu. To je jedan od problema. Mi se pitamo da li su se oni međusobno dogovorili ili su pojedini iskreno ponudili veći, odnosno manji iznos po kilogramu. Čak i to je sramna cena na osnovu proizvođačke koja se kreće oko 260 dinara. Zaista imamo ogromne teškoće", pojašnjava Milan Đukić.

Na osnovu sastanka koji smo imali pre nekoliko dana u Vladi republike Srbije, mi smo videli da moramo danas poslati poruku građanima, odnosno malinarima, naglašava on."Ovo nije nikakva politika, već težak ekonomski udarac na poštenog i radnog seljaka. Ja imam veliku parcelu, ali ne želim o meni da pričam", kaže naš sagovronik.On ističe da cena po kilogramu "crvenog zlata" treba da bude ekonomski isplativa isto i za male, i za velike proizvođače.

Na naše konkretno pitanje koji bi iznos bio zadovoljavajuć, Milan Đukić odgovara da cena ne sme biti monopolistička."Ako uzmemo prošlu kada je iznos bio 520 dinara po kilogramu i pretprošlu koja je bila više od 400 RSD, trebalo bi da se formira na osnovu toga. Naročito imajući u vidu da su cene osnovnih životnih namirnica višestruko porasle. Moramo tražiti neki izlaz i neko rešenje", poručio je Milan Đukić.Malinar Dejan Gavrilović kaže za Nova.rs da zahteva cenu kako bi preživeo on, njegova porodica i kolege koje se bave istim poslom."Bićemo prinuđeni da pokosimo malinjake i odemo odavde. Normalna cena bi bila od 350 do 400 dinara, kako bi zaradili neki dinar", priča naš sagoornik.

On ima parcelu od 1, 5 hektara i nada se da će nabrati oko 15 tona, a sa trenutnom cenom biće u minusu 1.500.000,00."Samo su dva hladnjačara izašla sa 240 dinara. Ostaviću sve i otići ću odavde. To mi je jedini posao, imam dvoje dece. U Arilju će raditi samo apoteke i kladionice. Biće idealno ako apotekarske ustanove budu davale lekove za smirenje, a omladina će se baciti na kocku. Rekao sam i predsedniku opštine da ćemo za dve tri godine biti mesna zajednica", zaključio je on.Inače proizvođači iz prestonice maline, Arilja, poručuju da oko 500 hiljada građana živi direktno ili indirektno od malinarstva, te da je ova voćna kultura ekonomski očuvala Srbiju naročito u vreme sankcija i ratova devedesetih godina prošlog veka.

Prilog Nebojše Jovanovića iz emisije "Probudi se" pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO Mučna i teška situacija za proizvođače "crvenog zlata": Nezadovoljni malinari danas predaju zahteve Vladi Srbije