36
Među zemljama koje su otvorile svoja vrata talasu Rusa koji sada beže iz svoje zemlje, Srbija se nametnula kao primarna lokacija za IT kompanije i visokoobrazovane profesionalce, piše WallStreet Journal. Procenjuje se da je do milion Rusa napustilo Rusiju od 23. februara, a mnogi su sa njima poneli i posao. Egzodus se pojačao kada je ruska vlada prošlog meseca počela da mobiliše ljude da popune svoje jedinice u Ukrajini.
U prvim danima rata koji je Moskva pokrenula u Ukrajini, Turska, Dubai i Gruzija ugostile su veliki broj Rusa. Mnogi od njih stižu i u Srbiju, zemlju koja želi da uđe u Evropsku uniju i koristi bescarinski režim u trgovini sa EU.
I dok EU seče ekonomske veze sa Moskvom, Srbija je postala most za ruske kompanije i visokoobrazovano stanovništvo, posebno u oblasti tehnologije. Neki od njih su u Srbiji kako bi održali poslovne veze sa Zapadom uprkos sankcijama. Drugi jednostavno beže od Putinovog autoritarnog režima.
Egzodus je deo velike cene koju je Rusija morala da plati za Putinovu odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu, trošak koji bi mogao da bude teret za zemlju i dobra stvar za druge zemlje godinama, čak i decenijama, nakon okončanja sukoba .
Vladimir Samojlov, 33-godišnji inženjer koji razvija softver za Vhisk, kompaniju u vlasništvu Samsung Electronics, napustio je Rusiju u martu sa suprugom i sinom i preselio se u Novi Sad nakon što je prethodno razmišljao o odlasku u Tursku, Gruziju i Dubai.
– Ako imate porodicu, Srbija je odlična destinacija u smislu jezika, poreza, zdravstvene zaštite i obrazovanja, rekao je on.
Poslednjih meseci u Srbiju je došlo na desetine hiljada ruskih inženjera, programera, preduzetnika, umetnika i naučnika. Prema podacima Vlade u Beogradu koro 700 kompanija povezanih sa Rusijom od februara je otvorilo filijale koje zapošljavaju hiljade Rusa, a oko 1.500 ruskih državljana otvorilo je nove kompanije. Mnogi od njih jednostavno koriste bezvizni režim i ostanu u Srbiji, a istovremeno rade na daljinu za strane poslodavce.
Srbija je istorijski imala bliske odnose sa Moskvom, a mediji u ovoj zemlji su uglavnom naklonjeni Rusiji kada je u pitanju rat u Ukrajini.
Srbija je osudila invaziju na Ukrajinu, ali nije uvela sankcije Rusiji. Rusi i dalje mogu da putuju u Srbiju bez viza i to je jedna od retkih zemalja koja još uvek ima direktne letove za Rusiju. Srpski jezik je blizak ruskom, koji se sada često može čuti u prodavnicama, barovima i restoranima u Beogradu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanje koliko je Rusa ušlo u zemlju od februara. Neki zvaničnici procenjuju da je od početka rata stiglo najmanje 50.000 i ne više od 100.000 Rusa. U susednim ruskim državama Kazahstanu, Gruziji i Finskoj, vlasti su zabeležile 98.000, 53.000 i 43.000 dolaskka, prema podacima koje je objavila Meduza, nezavisni ruski medij sa sedištem u Letoniji.
I dok mnogi Rusi u inostranstvu kažu da se protive ratu i režimu Vladimira Putina, mnogi kažu da se ovde osećaju dobrodošlo, za razliku od zemalja na Zapadu.
Stepan Kazarian, poznati organizator koncerata iz Moskve, danas živi u stanu u Beogradu čiji je vlasnik unuk emigranata iz Rusije. Za nekoliko meseci pokrenuo je kompaniju za organizaciju događaja i organizovao svoj prvi muzički festival u Beogradu.
Kazarian kaže da se protivi ratu i da više ne razgovara sa svojom majkom u Rusiji, koja podržava rat. Ipak, kaže da mnogi ljudi poput njega rizikuju da se suoče sa otvorenim neprijateljstvom u zapadnoj Evropi.
Ruski egzodus je sličan masovnoj seobi koja se dogodila pre sto godina, kada su Rusi, kao i porodica Kazarianovog vlasnika stana, pobegli od boljševičke revolucije i naselili se širom Evrope, između ostalog i u Srbiji, gde su doprineli ekonomskom i kulturnom preporodu. . Vlada Srbije, čije je sedište u zgradi koju je 1926. godine dizajnirao ruski imigrant Nikolaj Krasnov, nada se da će se istorija ponoviti.
– Zemlje se takmiče da privuku odbeglu rusku elitu, a Srbija je na dobrom putu da profitira od ovog priliva vrednog ljudskog i finansijskog kapitala, kaže Beograđanin Ivan Vejvoda, saradnik Instituta društvenih nauka u Beču.
Putinov režim je pokušao da zaustavi egzodus tako što je IT stručnjake izuzeo od mobilizacije i dao im poreske olakšice, jeftine kredite i povlašćene hipotekarne kredite, ali to do sada nije imalo mnogo efekta.
U danima nakon početka invazije, ruski tehnološki giganti poput Jandeks NV, kao i zapadne kompanije sa mnogo ruskih zaposlenih poput Lukofta, koji proizvodi softver, i Vargaminga, koji kreira video igrice, preselili su deo svojih zaposlenih u Srbiju .
Lukoft, koji razvija softver kojim upravlja veštačka inteligencija za banke, telekomunikacione kompanije i proizvođače automobila kao što su BMV AG i Folksvagen AG, preselio je 1.000 iskusnih inženjera iz Rusije u Beograd i u procesu je dovođenja još 1.000, prema rečima Mihajla Postića, predstavnika kompanije u Srbiji.
Vlada Srbije je ustupila četiri putnička aviona državne kompanije Er Srbija za zaposlene i njihove porodice i brzo obezbedila radne i boravišne dozvole, kaže Postić.
Zbog nedostatka stanova za izdavanje na tržištu, cene u pojedinim delovima Beograda su skoro udvostručene zbog ruske potražnje. Postićeva kompanija sada pregovara sa vladom o potencijalnom ulaganju u stambenu izgradnju kako bi se stambeno zbrinulo hiljade radnika koje namerava da zaposli za stalno u zemlji.
Podsticaji za strane investitore podrazumevaju popust od 70 odsto na poreze i socijalna davanja u roku od pet godina, kao i druge subvencije, rekao je Nenad Paunović, visoki srpski funkcioner koji radi na privlačenju stranog kapitala.
Jedan od Luksoftovih inženjera stigao je u Beograd sa suprugom 7. marta. Par je već bio u Gruziji i Turskoj, ali im se Srbija više dopala kao mesto za početak novog života.
– Kulturne razlike su male…mi se ovde osećamo kao kod kuće, a ovo je demokratska zemlja u kojoj se možete zabaviti.
Njena prijateljica, fizičarka, otpuštena je sa posla u prestižnom moskovskom Institutu za nuklearna istraživanja Kurčatov nakon što je na društvenim mrežama govorila protiv rata. Obe žene imaju zategnute odnose sa roditeljima zbog odluke da pobegnu.
– Osećaj dobrodošlice, kao i način života u Beogradu, živoj metropoli sa jakom kulinarskom scenom i obiljem dobre zabave, najviše ih je privuklo, rekao je Nikola Stojanović, srpski direktor Vargaminga, koji se preselio sa 300 zaposlenih iz Sankt Peterburga.
Neki od onih koji su pobegli iz Rusije napravili su sopstvene poslove. Katarina Marković i njen suprug prodali su svoj stan u Moskvi nekoliko nedelja nakon početka invazije i odlučili da počnu ispočetka u Beogradu. Sada vode popularni restoran Ptice, a planiraju da otvore još jedan u novembru.
– Nisam želela da moj sin odrasta u Rusiji, rekla je ona, piše Volstrit džurnal.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
