2
Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić izjavila je u Novom danu da je poslovanje Telekoma netransparentno, kao i da "mi o tom poslovanju ništa ne znamo". "Sakrivati nešto od države koja je vlasnik i koja očigledno ne kontroliše Telekom, od akcionara, to smo i Vi i ja i svi mi, je nedozvoljeno, javna svojina mora biti transparentna", kaže ona.
Prema njenim rečima, veoma je bitno da se znaju podaci DRI, zbog toga što smo, kako kaže, „iz tog izveštaja mnogo saznali, o Telekomu, njegovom poslovanju i neprimeni zakona“.
„Videla sam da je gospodin Lučić rekao da će za dve godine cena Telekoma biti četiri milijarde evra, ta njegova izjava me je podsetila na izjavu Aleksandra Vučića 2015. godine kada je propao tender za prodaju Telekoma, da država odustaje od prodaje, ali da će za četiri godine Telekom biti firma izuzetne vrednosti i da će onda biti načina da se dobiju veće pare nego što su nuđene u toj prodaji, a mi nismo čuli ni koje su nuđene, ni koje su očekivane od strane države“, kaže Vasilić.
Poslovanje Telekoma je, kaže Vasilić, netransparentno.
„Mi o tom poslovanju ništa znamo. Telekom ne primenjuje zakone, za Telekom nije propisano zakonito poslovanje“, kaže ona.
Kako je objasnila, odluku o akvizicijama u državnim preduzećima donosi Nadzorni odbor.
„Međutim, to nije pravno validna odluka, tek kada Vlada da svoju saglasnost na tu odluku, onda postaje, i po toj odluci se može raditi. Kako postupak ide – kada jedno državno preduzeće odluči da izvrši akvizicije, odnosno kupovinu državnih firmi, mora da pribavi saglasnost Vlade. Da bi se to dobilo, nekoliko ministarstava treba da izvrši kontrolu zašto se vrši akvizicija, svrsishodnost za državni kapital, kako će uticati ta akvizicija na državni kapital, treba da daju Ministarstvo trgovine, Ministarstvo privrede i Odbor za ekonomiju javnog sektora. To su tri prethodna državna organa koja treba da daju svoje mišljenje i tek kad se oni saglase ide predlog Vladi da da saglasnost“, kaže ona.
U ovom slučaju je, navodi ona, samo Nadzorni odbor doneo odluku i nikakve saglasnosti nije dobio od Vlade.
„Celi postupak pokazuje kako Vladu ne inetresuje javna svojina, jer da je interesuje, ona bi sigurno znala da se sprema akvizicija i to tako velika, to je akvizicija koja je mnogo veća nego što su do tada vršene akvizicije, ovo je bila najveća“, kaže ona.
Kod Telekoma je, ističe, veliki problem jer on kaže da nije u javnoj svojini i da se na njega ne primenjuje to.
„To je potpuno netačno, jer zakoni kažu šta je javna svojina, to je kad jedno preduzeće ima dobra od opšteg interesa, kad obavlja delatnosti od opšteg interesa i kada ima državni kapital. Telekom je potpuno preduzeće u javnoj svojini, 78 odsto akcijskog kapitala je državni kapital, po našem Ustavu vi imate tri oblika svojine – javna, privatna i zadružna, druge svojine nema. Telekom posluje u javnoj svojini i dužan je da primenjuje zakone koji se odnose na javnu svojinu“, kaže Vasilić.
Rečeno je, kaže ona, „da je to osetljiva nabavka i vrlo sadržajno teška“.
„Ili tako neki termin. Sakrivati nešto od države koja je vlasnik i koja očigledno ne kontroliše Telekom, od akcionara, to smo i Vi i ja i svi mi, je nedozvoljeno, javna svojina mora biti transparentna“, kaže ona.
Država nema evidenciju državnih preduzeća uopšte, kaže ona.
„Koliko ih ima – ne znamo, koja su to preduzeća – ne znamo, koji kapital ta preduzeća imaju – ne znamo. Ovo je školski primer izuzetno lošeg odnoda države prema javnoj svojini“, kaže ona.
Govoreći o svom autorskom tekstu za Danas, kaže da je želela da to bude mišljenje Saveta.
„Tri člana su dala saglasnost, a dva člana koja su dovedena od strane Vlade da ometaju rad Saveta nisu“, rekla je ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
