Oštar pad profitabilnosti Telekoma po kupovini Kopernikusa

Za sada povećanje dugova znatno prevazilazi prihode koje su nove kompanije donele, piše dnevni list "Danas".Ukupni prihodi grupe Telekom Srbija u 2019. godini iznosili su 125,7 milijardi dinara, što je 6,6 odsto više nego 2018. godine i skoro u potpunosti su rezultat rasta prihoda od multimedijalnih sadržaja od 5,6 milijardi dinara, pošto su prihodi i od fiksne i od mobilne telefonije blago opadali.Ovo je prvi efekat akvizicija kablovskih operatera u prethodne dve godine.Ono što je mnogo važnije je to da je poslovna dobit kompanije skoro prepolovljena u odnosu na prethodnu godinu.Dok je dobit iz poslovanja u 2018. iznosila skoro 12 milijardi dinara (nešto preko 100 miliona evra), u 2019. godini je iznosila 6,9 milijardi dinara, odnosno nešto ispod 60 miliona evra.

Kada se oduzme gubitak iz finansijskog dela bilansa, koji je povećan dobrim delom zbog rasta kamata u prošloj godini, dobit pre poreza je dostigla pet milijardi dinara, što je skoro 2,5 puta manje od 12 milijardi iz prethodne godine.Kada se nakon toga oduzme porez, neto dobit pada na 2,46 milijardi dinara (nešto preko 20 miliona evra), naspram 11 milijardi u 2018. godini.Kako se navodi u finansijskim izveštajima Telekoma Srbija, nakon oduzimanja kursnih razlika dobit grupe se smanjuje na oko 800 miliona dinara ili svega 2,29 dinara po akciji dok je 2018. godine zarada po akciji iznosila 12 dinara.EBITDA (poslovna dobit pre troškova amortizacije, kamata i poreza) iznosila je 48 milijardi dinara ili oko 410 miliona evra, ali su na nju uticale promene računovodstvenih standarda.Bez tih promena EBITDA, koji je značajan pokazatelj vrednosti kompanije iznosila oko 360 miliona evra dok je 2018. ona iznosila 328 miliona evra.Naspram ovakvog pada u profitabilnosti, pošto je prinos na aktivu iznosio svega 0,5 odsto, nalazi se značajan skok u zaduženosti kompanije. Naime obaveze grupe su skočile za godinu dana sa 152 milijarde na 260 milijardi dinara.Dugoročni krediti su povećani sa 76 milijardi na 99 milijardi dinara, a kratkoročni krediti 30,8 na 45,3 milijarde dinara, pa je zaduženost po osnovu kredita preko 1,2 milijarde evra.Kada se dugovi umanje za gotovinu kojom je Telekom raspolagao na kraju 2019. neto zaduženost je oko 1,15 milijardi evra.Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz objašnjava da je ovo posledica velikih ulaganja u prethodnih godinu, dve.

"Pad profitabilnosti Telekoma je u velikoj meri posledica sprovedenih velikih ulaganja u proteklih godinu, dve dana.Delimično je negativan uticaj zabeležen i usled nastavka trenda pada prihoda u fiksnoj telefoniji i stagnirajućeg biznisa mobilne telefonije.Ovo potonje je poslovni trend koji je karakterističan za čitavu branšu, dok će poslovni uspeh Telekoma na srednji rok zavisiti pre svega od isplativosti sprovedenih preuzimanja.Niko nije očekivao rezultate ovih poslova u prvoj godini, ali prilično bode oči megalomanija prilikom ovih preuzimanja, naročito ako se uzme u obzir predistorija akvizicija ove kompanije, kao što je preskupo plaćen Telekom Srpske i nepotrebno i skupo preuzimanje Dunav banke", ocenjuje Gujaničić.

"Jedna od posledica preuzimanja je značajan rast zaduženosti, koji svakako neće biti problematičan ako se ove investicije pokažu kao isplative.Međutim, tu treba biti prilično skeptičan u pogledu očekivanja, naročito ako se uzme u obzir plaćena cena, ali i generalna strategija nastupa kompanije na tržištu, kvalitet usluga u odnosu na konkurenciju, kao i činjenica da se brojni premium sadržaji kompanije emituju na TV stanicama koje bi trebalo da su njena konkurencija.Najbolji pokazatelj duga je odnos neto duga prema EBITDA koji je na kraju 2019. iznosio 2,80 što je prilično visoko, ali ponavljam ne i dramatično ukoliko bi se sprovedene investicije pokazale kao opravdane", ocenjuje Gujaničić.Prošle godine Telekom Srbija je na kupovine i dokapitalizacije potrošio skoro 200 miliona evra.

Najveća kupovina bila je kablovski operater Radijus vektor za 10,2 milijarde dinara, pa zatim Maskom, Telemark Systems, Exe Net i SAT TV Meteor, pa kupovina preostalih udela u firmama GO4YU i HD WIN. Ipak najveću kupovinu je Telekom obavio 2018. kada je pazario Kopernikus za 23 milijarde dinara, kako se vodi u njihovim finansijskim izveštajima.Telekom je operatere kupovao na rate, a kratkoročni dug je iznosio 8,4 milijarde dinara, dok su dugoročne priznate obaveze za multimedijalne sadržaje 15,6 milijardi dinara.U prošloj godini se nije video poseban efekat ovih investicija s obzirom da osim Telekoma Srpske i Telusa niko nije uplatio dividende matičnom društvu Telekoma Srbija.Ekonomista Božo Drašković, profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura i saradnik Instituta ekonomskih nauka, ističe da je javnosti nepoznato da li je i ko je pravio finansijske planove kupovine tih preduzeća i da li je rađena analiza za koliko vremena bi ona trebalo da daju finansijske efekte."Pošto je to nepoznanica, ja mogu da sumnjam da su ti planovi uopšte pravljeni i manjinski akcionari bi trebalo da pitaju zašto nisu.S obzirom na pogoršanje finansijske pozicije Telekoma, ako 2021. i 2022. ne bude efekata u smislu povećanja poslovnih prihoda, neko bi trebalo da odgovara, od uprave koja je to odobrila do operativnog menadžmenta.Mi imamo bolestan sistem u kome su dominantni politički, a ne ekonomski faktori u ponašanju državnih i javnih preduzeća. I to je ekonomska politika svih prethodnih vlasti, samo se akteri menjaju. Nema odgovornosti u upravljanju javnim resursima", zaključuje Drašković.Nedavno je Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekom Srbija grupe najavio da će do 2023. godine kompanija vredeti četiri milijarde evra. Da podsetimo 2015. godine privatizacija je propala jer niko nije hteo da plati 1,2 milijarde evra.Gujaničić ističe da je licemerno govoriti o vrednosti kompanije, a već godinama izbegavati da se akcije ovog akcionarskog društva listiraju na berzi."Što se tiče potencijalnog vrednovanja Telekoma, prilično je licemerno da zvaničnici kompanije o tome uopšte govore kada znamo da građanima i radnicima kompanije već osam godina nije omogućeno da trguju tim akcijama, jer kompanija odbija listing na tržištu.Jasno je da je to u nadležnosti Vlade Srbije, ali bi svakako kredibilan menadžment insistirao da kompanija bude na berzi i time pokaže kako investitori vrednuju strateške odluke uprave.Bojim se da bi aktuelno vrednovanje Telekoma bilo kudikamo drugačije od očekivanja koja u javnosti iznosi uprava pa se samim tim kompanija i dalje ne nalazi na tržištu", zaključuje Gujaničić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram