0
Agencija za sprečavanje korupcije od ponedeljka može da vrši neposredan uvid u sva dokumenta neohodna za njen rad, kao i da u slučaju nepodudaranja podataka, proverava i imovinu rodbine javnog funkcionera.
Ove i druge brojne novine predviđene su Zakonom o sprečavanju korupcije, koji je počeo da se primenjuje u ponedeljak i menja raniji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
„Zaposleni u Agenciji sada mogu da kod svih organa javne vlasti i svih drugih pravnih lica neposredno da izvrše uvid u sva potrebna dokumenta, a još značajnije je da imamo pravo da od banaka tražimo podatke o računima i finansijskim sredstvima javnih funkcionera bez njihove saglasnosti“, rekla je za Tanjug Verka Atanasković, pomoćnica direktora Agencije za sprečavanje korupcije, sektora za sukob interesa i pitanja lobiranja.
Ova nova nadležnost je jako bitna za efikasnu proveru prihoda javnih funkcionera, istakla je Atanasković i dodala da je Zakonom proširen i krug lica od kojih Agencija može da traži podatke u vezi imovine funkcionera.
„Kada Agencija utvrdi nesaglasnost podataka koji su u imovinskom izveštjau javnog i stvarnog stanja u imovini, ona može da traži podatke i od povezanih lica, odnosno rodbine javnog funkcionera, poput braće, sestara, roditelja…“, ukazala je pomoćnica direktora Agencije.
Ukoliko ova lica ne daju svoje podatke o imovini u roku od 30 dana i oni, kako je napomenula, podležu prekršajnoj odgovornosti, tako da i protiv njih Agencija može da podnese nadležnom sudu zahtev za pokretnaje prekšajnog postupka.
Predviđene kazne za javne funkcionere i za povezana lica su 50 do 150 hiljada dinara.
Novim zakonom Agencija je takođe, prema rečima Atanasković, dobila nezavisnost i finansijksu samostalnost, jer Zakon reguliše drugačiji način ostvarivanja sredstava za nesmetan i efikasn rad Agencije.
„Sada Vlada Srbije ne može bez saglasnosti direktora Agencije da spreči samo finasiranje budžetskih sredstava koja su predviđena“, ukazala je ona.
Istakla je da su sve zakonske odbredbe u vezi sa sukobom interesa sada precizirane, napominjući da je sada lična obaveza svakog funkcionera da uz prijavljivanje imovine i prihoda prijavi i sukob interesa.
Kumulacija funkcija je zakonski odvojena od sukoba interesa, pa je tako propisano da ukoliko funkcioneri treba da vrše ili su imenovani su na još neku javnu funkciju, za to moraju da traže saglasnost Agencije u roku od osam dana (ranije je bilo 3 dana).
Atanasković je ukazala da ukoliko tim povodom dobiju odbijajuće rešenje direktora Agencije, javni funkcioneri imaju mogućnost da biraju koju će funkciju obavljati – odnosno moraju da se oslobode jedne javne funkcije.
Ukoliko to ne urade, onda im po sili zakona prestaje druga funkcija, naglasila je Atanasković.
Novi zakon je sada jasno definisao i postupanje Agencije po predstavkama i propisao šta sve treba da sadrži sama predstavka građana, kao i anonimna predstavka.
Ako se utvrdi da postoji sumnja u neke koruptivne radnje nekog organa – Agencija može da predloži nadzornom organu, koji vrši nad nadzor nad tim organom u kojem su koruptivni elementi na izvestan način utvrđeni, kao i da mu da svoje preporuke za otklanjanje tih elementa.
Ako to ne uradi, Agencija ima pravo da podnese krivičnu prijavu, eventulano da inicira prekršajni postupak ili disciplinski postupak.
Anonimne predstavke se, kako je ukazala Atanasković, odnose na sumnju na koruptivne elemente u organima javne vlasti, a Zakonom je regulisano šta sve treba da sadrži predstavka, pa i anonimna predstavka da bi se po njoj postupalo.
„Mora da sadrži sumnju na koruptivne elemente i dokaze da bi Agencija uzela u rad i razmatranje takvu anonimnu predstavku“, naglasila je pomoćnica direktora Agencije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
