Koronavirus pogađa metalsku industriju u Srbiji

Metalska industrija, posebno auto-industrija, IT industrija i telekomunikacije - najvažniji su sektori koji bi i u Srbiji mogli da budu pogođeni ekonomskim posledicama epidemije koronavirusa. U kojoj meri, sagovornici Nova.rs ističu da je još rano prognozirati.Kineska ekonomija, kao druga po veličini na svetu, značajno utiče na globalni privredni rast. I - pad. Već je izvesno da ove godine neće uspeti da ostvari predviđen rast od šest odsto.

Epidemija koronavirusa uticala je, praktično - na sve. Od zaustavljanja lanca proizvodnje u pojedinim delovima Kine, preko smanjenja proizvodnje u državama koje kineske delove koriste kao sirovine, pa do pada svetske tražnje.Profesor FEFA fakulteta u Beogradu Goran Radosavljević ističe da su tri stvari ključne kada je reč o ekonomskim posledicama koronavirusa.

Direktni uticaj i posledice straha

Prvo, u poređenju sa 2003. i SARS epidemijom, Kina je mnogo više integrisana u svetske ekonomske tokove."Najveći deo sirovina, poluproizvoda koji se ugrađuju u finalne proizvode u auto industriji, IT industriji, metalskoj industriji, proizvodi se u Kini. Tako da će prestanak odnosno zastoj u proizvodnji u određenim delovima Kine usloviti zaustavljanje lanca proizvodnje. To će direktno uticati na te proizvodne grane", kaže Goran Radosavljević za Nova.rs.Sa druge strane, sve više zemalja se zbog virusa plaši da uvozi delove i poluproizvode iz Kine.

Tako da, prema rečima našeg sagovornika, imamo i drugi trend, da se zbog straha od virusa, iako on možda nije prisutan u tom regionu, saradnja sa Kinom prekida. To će se svakako odraziti negativno na proizvodnju u tim sektorima, pre svega u Evropi i Americi."Treće, Kina će ove godine imati manji privredni rast. Prema prognozama, taj rast verovatno neće biti šest odsto, već između četiri i 5,5 odsto. To će automatski usloviti pad čitave svetske tražnje, pošto je Kina druga najveća svetska ekonomija. Tako da će snabdevači iz celog sveta koji sad Kinu snabdevaju pre svega potrošnim dobrima, imati određeni pad, što se već odrazilo na berzu", pojašnjava Goran Radosavljević.

Kina - jedan od najvećih investitora u Srbiji

On ističe da će ceo svet, koji je ekonomski vezan za Kinu, direktno ili indirektno pretrpeti određene posledice i to u svetskim razmerama može da dovede do nižeg privrednog rasta globalno.To, opet, povlači i nižu tražnju, nižu potrošnju i to ne samo u energetskom sektoru koji je u prvi mah time potresen, već i u svim ostalim sektorima koji proizvode različita dobra finalne i široke potrošnje."Kina je jedan od najvećih investitora u Srbiji, ne znamo kako će se to odraziti na njihove projekte, novi 'Pojas i put', koji obuhvata i Srbiju svakako će pretrpeti određene posledice. U kojoj meri, u ovom trenutku jako je teško reći, jer je malo vremena prošlo za preciznije procene.Bitno je da postoji velika integracija kineske ekonomije u svetsku, ogromna međuzavisnost u proizvodnji u Kini i u drugim zemljama, pogotovo proizvoda u metalskoj industriji, autoindustriji, IT industriji, telekomunikacijama... Tako da će svi ti sektori pretrpeti određene zastoje što će se svakako negativno odraziti na čitavu svetsku ekonomiju, pa i srpsku", ističe Radosavljević.On očekuje da se taj potres oseti i u Srbiji, ali možda ne u tako kratkom roku, pošto smo mala ekonomija."Ali, postepeno će neki veliki proizvođači, koji su vezani za Kinu, bilo da su to industrije koje su direktno iz Kine, ili indirektno poput 'Fijata' koji je vezan za komponente iz Kine, početi da trpe posledice, što je očekivano. Sve zavisi od infomacija iz Kine. Ako se sa epidemijom uđe u drugu polovinu februara, to će se sigurno negativno odraziti na ekonomiju", zaključuje Radosavljević.Dodatno je i turizam pod  velikim uticajem posledica epidemije, s obzirom da su Kinezi među vodećim turistima, čak i u ovom delu sveta. Za sada je otkazano više od 25.000 letova iz i ka Kini. 

Berze prve na udaru

Berzanski analitičar i glavni broker brokersko-dilerskog društva "Momentum securities" Nenad Gujanićić, ističe da se prva reakcija na izbijanje i širenje koronavirusa desila na svetskim berzama koje inače prve reflektuju bitnije promene u realnoj privredi."Događaj sa koronavirusom je ekonomski značajan jer pogađa drugu po veličinu svetsku privredu koja najviše doprinosi globalnom rastu. Stoga su i prve reakcije tržišta bile dosta panične, ali su glavne svetske berze te minuse veoma brzo 'ispeglale' nakon informacija o usporavanju širenja virusa. Najveći udar su pretrpele cene resursa, posebno nafta, i kompanije koje su za njih vezane koje još uvek trpe posledice", kaže Nenad Gujaničić za Nova.rs.Kada govorimo o domaćoj privredi, ona bi, kako smatra Gujaničić, mogla videti posledicu efekata koronavirusa tek ukoliko se produbi njegov uticaj na naše glavno izvozno tržište, a to je evrozona.

"Ukoliko ovo bude dodatni udar na inače oslabljenu privredu ovog ekonomskog bloka, mogli bi se negativni efekti preslikati i na domaće privrednike, ali je još uvek rano govoriti o tome", smatra Gujaničić."Još nema ni pouzdanih podataka koliko je ovaj virus srezao ekonomskog rasta Kine u prvom kvartalu, a neke najpesimističkije prognoze govore da bi kineska privreda mogla rasti i nultom stopom u prva tri meseca. Ukoliko ovo zaista bude slučaj, i što je važnije, ukoliko se širenje virusa ne stavi pod kontrolu, veoma lako bi se moglo desiti da se posledice osete i na domaćoj privredi", zaključuje Nenad Gujaničić.