0
"Ne možemo da kažemo da je u slučaju Telekoma i SBB-a reč o fer utakmici, radi se o borbi privatnog stranog investitora sa državom. Ministar MIhailo Jovanović je pokazao da ne zna šta su fer pravila a samim tim je prekršio Ustav, jer Ustav kaže da ekonomsko uređenje zemlje počiva na slobodnom i otvorenom tržištu, i da domaća i strana lica moraju da imaju jednak položaj", ocenila je jučerašnju sednicu Skupštine Srbije novinarka N1 Maja Đurić, koja godinama prati ekonomske teme.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović otvoreno je u ponedeljak favorizovao Telekom. Provladini mediji objavljuju selektivne informacije o poslovanju tog preduzeća i predstavljaju ga kao jedno od najuspešnijih. Sve to se dešava u vreme kada se dva zakona o medijima nalaze pred Skupštinom, baš ona dva od kojih će ova kompanija najviše profitirati, jer se preko nje mediji vraćaju u vlasništvo države. U kojoj meri će to pogoršati već lošu medijsku sliku, kakvo je stvarno poslovanje Telekoma na tržištu i kako ustvari izgleda ta borba, koju ministar naziva „fer“.
„Juče smo svašta mogli da čujemo u parlamentu. Moj utisak da poslanici i opozicije i vlasti nisu mogli da nađu fokus šta bi poslanici opozicije kritikovali, a vladajuće koalicije hvalili od tih predloga. Mihailo Jovanović je u uvodnom delu sednice šturo objasnio šta su novine u medijskim zakonima, rekao je da su uslišili sva mišljenja različitih intesnih grupa, a onda je tu ‘štafetu’ predao poslanicima vladajuće koalicije, pa smo mogli od Bakareca i ostalih da čujemo kako su to dobra zakonska rešenja, da je država u vlasništvu medija u 12 zemalja EU, što nije tačno“, ocenila je Đurić za N1.
Ali je kasnije tokom dana, dodaje, ministar ipak rekao šta misli o tom zakonu.
„Rekao je da je dobar, da je odličan i da Telekom pobeđuje u fer tržišnoj utakmici. Ne možemo da kažemo da je reč o fer utakmici, radi se o borbi privatnog stranog investitora sa državom. Ministar je pokazao da ne zna šta su fer pravila a samim tim je prekršio Ustav, jer Ustav kaže da ekonomsko uređenje zemlje počiva na slobodnom i otvorenom tržištu, i da domoaći i strani investitori moraju da imaju jednak položaj“, naglasila je Đurić.
U ovom slučaju, kako kaže, ti tržišni uslovi nisu jednaki.
„Jer iza Telekoma stoji država. I to se sad pokazuje daleko više ogoljeno, direktno, više se ne skriva da država pomaže Telekomu u poslovanju i poziciji na tržištu. A u svakom izveštaju Evrospka komisija oštro kritikuju tu favorizaciju. Jer, to zadire u konkurenciju, a konkurencija je u slobodnim državama sveta“, rekla je novinarka N1.
Zbog čitave situacije, podseća, Kompanija SBB je pokrenula spor pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke, poznat kao „Vašingtonska arbitraža“.
I pre usvajanja ovih zakonskih rešenja koje omogućavaju Telekomu da bude vlasnik medija, u tabloidima se pojavio izveštaj APR-a u kome se Telekom Srbija prikazuje kao „super uspešna kompanija“.
„Juče, a vidim i danas, se u tabloidima objavljuje izveštaj APR-a, gde se navodi da je Telekom među najuspešnijim srpskim kompanijama za 2022. godinu“, kaže Đurić.
Pročitajte još
U tom izveštaju se navodi da je Telekom ukupno četvrti po ostvarenoj neto dobiti u 2022. sa 13.337 miliona dinara neto dobitka, koji je u odnosu na 2021. godinu uvećan za 1,5 odsto.
Međutim, ono što provladini mediji prećutkuju je da konsolidovani završni računi Telekoma pokazuju da je matično preduzeće sa svim zavisnim društvima 2022. ostvarilo neto dobit od 3,47 milijardi dinara (oko 29,6 miliona evra), od kojih je 1,5 milijardi dinara (oko 13 miliona evra) pripalo matičnom društvu. Kada je reč o kreditima, ukupne obaveze Telekoma Srbija na kraju 2022. godine po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita iznosile su 205, 74 milijardi dinara, što je oko 1,75 milijardi evra.
Godinu dana ranije, ove obaveze bile su 159,44 milijarde dinara, što je oko 1,4 milijarde evra. Dakle, za godinu dana Telekom Srbije na nivou grupe povećao je zaduženost za 350 miliona evra.
„Vidimo da dug iz godine u godinu raste, a to se uopšte ne pominje u ovim tekstovima. Pritom, Arena grupa, a znamo da je Telekom 100 procentni osnivač Arene, među najvećim gubitašima. Taj isti APR izneo je izveštaj o najvećim gubitašima, i Arena je treća, prvi je EPS, pa Ikarbus, pa Arena, koja ima dug od 107 miliona evra“, naglasila je Đurić.
A procene ekonomista su da će dug Telekoma ići do tri milijarde.
„Jer mi znamo delimično kakva je ta struktura duga, ali znamo da je sve nepovoljnija po Telekom. Znamo i da je prethodnih godina, Telekom vukao i neke poteze koji nismo ni danas sigurni kakve su efekte dali, po kojoj ekonomskoj logici su se vodili. Podsetimo, Telekom je za 195 miliona evra kupio Kopenikus, a 600 miliona evra dala je za prenos Evrolige. Da li je bilo ekonomski opravdano i da li se novac građana troši na dobar način“, upitala je Đurić.
Dodala je i da Telekom duguje i dobavljačima. „I to pokazuje kakvo je poslovanje Telekoma, a kako se iz uprave hvale, i možda bismo mogli da čujemo nešto i sa druge strane. A na predlog dva medijska zakona u Skupštini je podneto više od 300 amandmana. Sačekaćemo kraj sednice da vidimo rezultate i hoće li vladajuća koalicija u ‘foto finišu’ odlučiti da povuče ova dva zakona“, zaključila je Đurić.
BONUS VIDEO Kako se „pumpa“ uspešnost Telekoma?
