Skorašnja smrt dve fabričke radnice u Srbiji izazivala je ozbiljnu zabrinutost u javnosti oko toga u kakvim uslovima se radi u domaćim industrijskim postrojenjima i da li se propisi o bezbednosti na radu poštuju.
Naime, 1. marta radnica nemačke fabrike Leoni u Kraljevu D.R. preminula je četiri dana nakon što se povredila na svom radnom mestu. Dok poslovodstvo tvrdi da je do povrede došlo prilikom slučajnog spoticanja i pada, neke njene kolege tvrde da je preminula upravo zbog povrede nastale usled obavljanja posla.
Oni se žale i da trpe veliki pritisak tokom rada, da smene često traju i po 10 sati, da im se ubrzava radna traka i od njih očekuje da ostanu da rade još dva sata posle završene smene bez novčane naknade za prekovremeni rad zbog toga što “target nije ostvaren”.
Dva dana kasnije, na svom radnom mestu, preminula je radnica turske kompanije Aster tekstil u Nišu A. I. nakon što joj je pozlilo u hali zbog ozbiljnih srčanih smetnji.
Koleginica preminule radnice kazala je za portal N1 da se A. I. tog dana požalila da joj je loše, ali joj, kako je rekla, nadređeni nisu dopustili da napusti fabričku halu kako bi se javila lekaru u ambulanti koja se nalazi stotinak metara dalje, pa je posle nekog vremena kolabirala zbog čega je pozvana Hitna pomoć.
Poslovodstvo Aster tekstila izrazilo je žaljenje zbog smrti svoje radnice, potvrđujući da je preminula nakon što joj je pozlilo na radnom mestu, ali je negiralo nezvanične tvrdnje da A. I. nije bilo dopušteno da se javi lekaru.
Iz fabrike su naveli da je “koleginica iz neposrednog radnog okruženja preminule radnice primetila da A. I. deluje slabo, zbog čega ju je pitala da obavesti nadređene u kompaniji, kao i da pozovu Hitnu pomoć, sa čime se A. I. nije složila.
„Uprkos protivljenju A. I, koleginice koje su radile zajedno s njom procenile su da joj je potrebna zdravstvena pomoć, te su samostalno odlučile da o njenom stanju obaveste nadređene i lice za bezbednost i zdravlje na radu u kompaniji, koje je odmah pozvalo Hitnu pomoć“, saopšteno je iz Aster tekstila.
Inače, grupa zaposlenih u toj fabrici se zbog uslova rada u avgustu prošle godine obratila inspektoratu za rad, tražeći da izvrše nadzor, ali rezultati nisu javno saopšteni.
Da je stanje kada je reč o uslovima rada i bezbednosti na poslu u Srbiji daleko od dobrog i zadovoljavajućeg ilustruju podaci o tome da je prošle godine zbog povreda na radu preminulo 45 osoba. Uz to zabeleženo je još 3.455 teških i 17.558 lakih povreda na radu.
Kao jedan od razloga zbog čega je u Srbiji u ovom segmentu prilično loše, upućeni navode nedostatak kontrole ponašanja neodgovornih poslodavaca zbog malog broja inspektora rada, čiji je broj nužno povećati.
Podaci pokazuju da je u proteklih desetak godina povreda na radu u Srbiji bilo zaista dosta a da su smrtni ishodi na žalost čest slučaj. Najviše ih je u fabrikama, na gradilištima i rudnicima.
Tako je prema podacima iz 2020. godine na radnom mestu smrtno stradalo 47 osoba od kojih su čak trećina bili zaposleni u građevinskom sektoru.
Opširnije pročitajte na portalu Danas.
BONUS VIDEO 7.000 radnika nekadašnjih fabrika u Nišu ne odustaje od onoga što su zaradili, a država im duguje