2
Svi građani koji su svoje kuće nelegalno gradili, mogu ih još uvek ozakoniti i to za male pare. Međutim, to se odnosi samo na one objekte koji su izgrađeni do 2015. godine i koji se vide na satelitskom snimku teritorije Srbije koji je napravljen takođe ove godine. Oni koji su nakon toga objekat gradili bez dozvole, od legalizacije mogu da se oproste.
Iako je zakon donet pre više od osam godina, u Srbiji je još moguće lagalizovati kuću ili stan za samo 5.000 dinara koliko iznosi taksa za nekretninu do 100 kvadrata. To je moguće i dalje po osnovu Zakona o ozakonjenju koji je stupio na snagu 2015.
Pročitajte još:
2
0
15
Cilj Zakona o ozakonjenju bila je brza legalizacija ogromnog broja “divljih” objekata. Upravo zbog toga su iznosi taksi bili simbolični, kako bi motivisali građane na legalizaciju.
To nije dalo očekivane rezultate, ali je činjenica da ista mogućnost po istim uslovima i dalje postoji. Dakle, građani i dalje mogu iskoristiti jeftine takse koje je ovaj zakon predvideo. Naravno, pod uslovom da su kuću izgradili pre 2015.
Cenovnik koji je važio tada, važi i sada.
Za legalizaciju nekretnine do 100 kvadrata, taksa iznosi 5.000 dinara.
Za objekte do 200 kvadrata taksa je 15.000 dinara, za objekte do 300 kvadrata 20.000 dinara. Ako je reč o nekretnini od preko 300 kvadrata plaća se 50.000 dinara.
Vlasnici nelegalnih poslovnih objekata, sa druge strane, nisu bili obuhvaćeni ovim zakonom. Tako oni koji poseduju objekat površine do 500 kvadrata moraju da plate taksu od 250.000 dinara, a oni koji imaju objekte površine od 500 do 1.000 kvadrata platiće pola miliona dinara. Za poslovne objekte površine od 1.000 do 1.500 kvadrata taksa iznosi milion dinara, a za one sa većom površinom čak tri miliona dinara.
Zakon je predvideo da ovih troškova budu oslobođene osobe sa invaliditetom, korisnici socijalne pomoći i samohrani roditelji, pod uslovom da imaju objekat do 100 kvadrata.
Da bi legalizovali kuću potrebno je da građani podnesu zahtev odeljenju za građevinske poslove, odnosno odseku za legalizaciju, pri opštini kojoj pripadaju.
Od dokumentacije je potrebno priložiti geometarski izveštaj sa elaboratom i arhitektonski projekat zatečenog stanja, a na kraju i dokaz o uplati takse za ozakonjenje. Ta taksa dolazi na naplatu tek nakon što se utvrdi da su svi uslovi ispunjeni i pismo o taksi i njenoj visini dobija se po službenoj dužnosti.
Pre toga, druga dva dokumenta građani moraju takođe moraju da plate.
Usluge geometra kreću se od 100 do 120 evra, a neki za izradu elaborata za ozakonjenje uzimaju i 20.000 dinara.
Što se arhitektonskog dela posla tiče, i tu cene variraju. Međutim, kako smo saznali od beogradskih arhitekti, ove usluge se naplaćuju dosta manje nego kada se radi projekat pri izgradnji kuće, budući da ne uključuje nikakav kreativni proces, već „samo“ opisivanje zatečenog stanja.
Ni ovde ne postoji ujednačena cena, ali smo došli do informacije da neki biroi, recimo, izradu iedjnog projekta projekta pri planiranju gradnje nove kuće naplaćuju i 30 evra po kvadratu.
Ukoliko računicu postavimo tako da arhitekte uzimaju i samo duplo manje nego za projekat pri gradnji nove kuće, 15 evra, ukupni troškovi legalizacije za kuću od 50 kvadrata iznosiće oko 1.000 evra.
Sa druge strane, papiri za gradnju kuće legalnim putem, uz izradu projekta i plaćanje naknada i taksi u Beogradu mogu koštati i više od 16.000 evra.
Podsetimo, poslednjih meseci se govori o novom zakonu o legalizaciji, ponovo sa istim ciljem i pokaušajem. Ukoliko bude donet, taj zakon će biti osmi po redu od 1997. godine.
Inače, procenjuje se da trenutno u Srbiji ima oko 2,5 miliona nelegalnih objekata. To znači da je u mandatu sada već bivšeg ministra građevinarstva Tomislava Momirovića niklo dodatnih milion nelegalnih objekata.
BONUS VIDEO Na Savskom nasipu je država pala na testu: Evo kako je jedno njeno preduzeće legalizovalo bezakonje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare