Nekoliko godina nakon što je donet Zakon o ozakonjenju, on ne samo da nije ispunio svoju svrhu i rešio višedecenijski problem nelegalne gradnje, nego je otvorio prostor za zloupotrebe koje su trajno urbanistički uništile čitave delove glavnog grada, a pojedinim investitorima omogućile vrtoglavo bogaćenje. Koncept zakona iz 2015. bio je jednostavan – kao u dečijoj igri “žmurke”, država je zažmurila na sve nelegalne građevine izgrađene pre 2015. godine, a onda 2015. “otvorila oči” i rekla – (skoro) sve što je do sada bilo “na divlje” sazidano biće legalizovano, a ono što se od sada gradi nelegalno, ne može da se legalizuje, nego mora da se ruši.