1
Beograd je donedavno bio neprikosnoveni šampion kada je u pitanju rast cena nekrenina, ali su mu tu titulu preuzeli gradovi na istoku i jugu Srbije. Iako je kvadrat u prestonici i dalje najskuplji istok i jug Srbije već mesecima unazad beleže najveći rast cena. Na udaru poskupljenja je Bor, mesto u kojem svaki četvrti stanovnik boluje od raka, ali kada je tržište nekretnina u pitanju, to nije bitno - bitno je da su prosečne plate veće od republičkog proseka, a da je veliki broj građana prodao zemljište Ziđinu, pa potom kupio stan, što je uticalo na veću potražnju, pa, logično, i cene.
Novi izveštaj Republičkog geodetskog zavoda otkrio je da su mart, april i maj doneli nova poskupljenja nekretnina. Najbolje su prošli potencijalni kupci u Vojvodini – tamo su nekretnine poskupele 11,25 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Cene u Beogradu rasle su sličnim tempom, pa su, u odnosu na drugo tromesečje 2022. godine, veće za 11,39 odsto. S druge strane, istok i jug države su “šampioni” poskupljenja, jer je tamo zabeležen porast od 13,95 odsto.
Ista situacija je bila i tokom prva tri meseca ove godine, jer su i tada najviše rasle cene nekretnina na istoku i jugu zemlje.
Mada su cene rasle manje nego tokom prva tri meseca, činjenica je da su stanovi, za veliki broj građana Srbije, i dalje teško ostvariva želja.
Jedan od gradova u kojem su cene stanova “otišle u nebo” je Bor, u kojem kvadrat košta od oko 800, pa sve do 1.000 evra.
PROČITAJTE JOŠ
1
0
0
Naime, prema podacima sajta Moja nekretnina, od aprila prošle, do aprila ove godine, kvadrat je poskupeo za 36,86 odsto. U odnosu na mart ove godine, uočeno je poskupljenje od 4,9 procenata.
Cene nekretnina u ovom gradu su podivljale, iako Bor nije prepoznat kao idealno mesto za život i kupovinu stana, već kao grad koji, prema podacima Zavoda za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut”, prednjači u broju obolelih od karcinoma, te svaki četvrti stanovnik ima neki oblik raka.
Međutim, zdravstveno stanje ovdašnjeg stanovništva nema nikakav uticaj na tržište nekretnina. U pitanju je nešto sasvim drugo.
Kako je za “Novu” ranije objasnila profesorka Tehnološkog fakulteta u Boru Snežana Šerbula, do ekspanzije je došlo nakon što je Ziđin, 2018. godine, počeo masovno da kupuje zemljište u blizini ovog grada, pa su građani novcem dobijenim za to zemljište počeli da kupuju stanove u samom Boru, što je povećalo tražnju, a samim tim i cene.
„Tako smo od 300 evra po kvadratu stigli do skoro 1.000”, rekla je Šerbula.
Prema njenim rečima, potražnju stanova u Boru dodatno su pojačale i kompanije koje rade kao ispomoć i „pratnja“ Ziđinu, koji se brzo širi.
Takođe, prosečna plata u Boru iznosi 98.444 dinara, što je za 12.224 više od republičkog proseka, koji je 86.220 dinara.
Kada je u pitanju jug zemlje, konkretno Niš, prosečna cena u starogradnji iznosi oko 1.500, a u novogradnji oko 1.750 evra. Prosečna cena kvadrata u Leskovcu prešla je 1.000 evra, te iznosi oko 1.025, dok kvadrat u Vranju, u proseku, košta 950 evra.
Bez obzira na to što se u ovim delovima Srbije beleži veći rast cena nego u Beogradu, to ne menja činjenicu da su nekretnine i dalje najskuplje u prestonici, pa prosečna cena kvadrata iznosi 2.460 u staogradnji i 2.500 u novogradnji.
Najmanji skok cena zabeležen je u Vojvodini. Tako je prosečna cena kvadrata u Novom Sadu 2.250 evra u starogradnji, a 2.175 u novogradnji.
Prosečna cena kvadrata u Zrenjaninu je oko 990 evra, a u Rumi 1.130. Ko želi da kupi stan u Pančevu, kvadrat u novorgadnji će, u proseku, platiti 1.220, a u starogradnji 1.600.
Iako možda na prvi pogled deluje čudno što je najveći skok cena zabeležen van Beograda, postoji nekoliko razloga za to.
Kako je nedavno za “Novu” objasnio agent za nekretnine u agenciji “City expert” Nikola Čobić, uticaj na ovakvo kretanje ima činjenica da su cene u Beogradu već bile visoke.
Takođe, sve ono što je uticalo na poskupljenja u prestonici, poput inflacije, velike potražnje i skok cena materijala, uticalo je i na poskupljenja u drugim delovima države.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare