2
Smanjenje gramaže u pakovanju proizvoda ili šrinkflacija nije protiv zakona, ali potrošači takvu praksu odživljavaju kao prevaru - pakovanje ostane isto, gramaža se smanji, cena se ne menja ili se neznatno poveća, dok Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ukazuje da je to "posredan, perfidan način da proizvod poskupi".
Kako navodi RTS, čokolade više nemaju 100 grama, nego 90 ili 80, jogurt se smanjio sa 200 mililitara na 180 – iako je količina manja, cena je ista ili viša.
I dok je u početku bila očigledna kod osnovnih životnih namirnica, šrinkflacija danas „jede“ gotovo sve proizvode.
Promene je pretrpeo čak i toalet-papir, pa i porcije u restoranu.
„Potrošači su i te kako uočili pojavu, izuzetno negativno reaguju. Redovno nas pitaju da li je sve u skladu sa zakonom, primetili su da je smanjena gramaža, a da je cena ista, i to utiče na njihov budžet jer za isti novac mogu da kupe znatno manju količinu proizvoda“, kaže Alfirović za RTS.
PROČITAJTE JOŠ
„Mršavljenje“ pakovanja je, ukazuju ekonomisti, jedan od načina da se preduzeće bori sa inflacijom i rastom troškova.
Istraživanja pokazuju da potrošači manje reaguju na smanjenje ambalaže nego na povećanje cene.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Mirjana Gligorijević ističe da s jedne strane proizvođač ima velike troškove, sa druge opada kupovna moć i to je pokušaj, mada postoje drugi načini.
„Proizvođači mogu da uvedu veća, ekonomičnija pakovanja, porodična pakovanja, vezana, mogu da uvedu proizvode koji imaju niže troškove i niži kvalitet i to bi bilo mnogo transparentnije, a ovo se manje primećuje“, navodi Mirjana Gligorijević.
BONUS VIDEO Goran Papović: Država priznala da ne štiti potrošače
