Vučić prognozira rast Srbije, a Svetska banka pad od 2,5%

Prema projekcijama Svetske banke, region Zapadnog Balkana ući će u recesiju u 2020. godini, čiji obim suštinski zavisi od dužine trajanja širenja epidemije COVID-19.Osnovni scenario predviđa značajnu recesiju, uz smanjenje rasta u regionu od oko tri procenta, ali i značajne razlike među zemljama zasnovane na ekonomskoj strukturi i ranjivosti u periodu pre krize, navodi se u najnovijoj analizi Svetske banke.Pod pretpostavkom da će širenje virusa COVID-19 u najvećoj meri biti zaustavljeno do sredine 2020. godine - omogućavajući time ponovno pokretanje ekonomskih aktivnosti, kako mere sprečavanja širenja virusa budu ukinute, a prekid na finansijskom tržištu i u lancu snabdevanja ublažen - rast realnog BDP-a za ovu godinu pao bi za 3,1 procenat, procene su Svetske banke."Imajući u vidu da ekonomska struktura Crne Gore, Albanije i Kosova zavisi od izvoza usluga i fiskalnih i eksternih ranjivosti, ove zemlje će biti u većoj meri pogođene, i zabeležiće pad od preko osam procentnih poena u poređenju sa projekcijama rađenim za 2020. godinu pre izbijanja virusa COVID-19.  Prema projekcijama, njihove ekonomije će zabeležiti pad od oko pet procenata. Očekuje se da će Bosna i Hercegovina, Srbija i Severna Makedonija biti pogođene nešto slabijom recesijom od 3,2, odsto,  2,5 odsto, odnosno 1,4 procenta u poređenju sa projekcijama rađenim pre izbijanja virusa COVID-19", ističu analitičari Svetske banke.U svim zemljama Zapadnog Balkana, recesija će biti vođena padom domaće i strane tražnje tokom krize koronavirusa.

"Globalne i nacionalne mere suzbijanja širenja virusa, od socijalnog distanciranja do obustave poslovanja, uzrokuju poremećaje na strani ponude i smanjuju prihode i potrošnju domaćinstava - dvostruki šok na strani ponude i tražnje. Usluge će biti pod dugoročnijim uticajem sve dok su na snazi ograničenja putovanja i mere socijalnog distanciranja, a veliki procenat ukupne zaposlenosti u regionu se  odnosi baš na sektor usluga - 75 procenata u Crnoj Gori i oko 50 procenata u drugim zemljama", upozorava Svetska banka.Budžetska podrška za borbu protiv koronavirusa zahvata 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije. Reč je o 3,2 milijarde evra. To je najveći procenat u regionu Zapadnog Balkana."Većina mera uvedenih u regionu namenjena je novčanim tokovima preduzeća kako bi se izbegao bankrot i sačuvala radna mesta u narednih nekoliko meseci dok se ne ukinu mere sprečavanja širenja koronavirusa. Ove mere koncipirane su tako da ublaže neposredni socijalni i ekonomski uticaj pada ekonomske potražnje i ponude tokom prve faze ove krize, dok su mere sprečavanja širenja virusa COVID-19 na snazi", ukazuje se u analizi.Konkretno, cilj je očuvanje prihoda i proizvodnih kapaciteta najugroženijih segmenata ekonomije, jer privremeno zatvaranje preduzeća, zabrana putovanja i druga ograničenja ugrožavaju održivost preduzeća u npr. ugostiteljstvu i prevoznim uslugama, maloprodaji (osim hrane, apoteka i nekih usluga) i proizvodnji trajnih proizvoda."Većina zemalja Zapadnog Balkana preduzela je kombinaciju takvih kratkoročnih mera za ublažavanje krize pružajući pristup subvencionisanim kreditima za firme, uvodeći smanjenje ili odlaganje plaćanja poreza i kredita, ili subvencije zarada za pogođene firme kako bi se izbeglo otpuštanje u većoj meri. Trgovinske mere su uglavnom koncipirane tako da zabrane izvoz medicinske opreme ili prehrambenih proizvoda. Iako neke trgovinske mere mogu poboljšati uticaj krize, obaveze održavanja tržišta otvorenim za osnovne proizvode mogla bi da pomogne da se izbegnu velike promene cena; restrikcije izvoza bi pažljivo trebalo koncipirati kako bi se izbegle nepotrebne barijere za trgovinu i prekinuli globalni lanci snabdevanja", navodi Svetska banka.Pored toga, ukazuje se - sve zemlje su privremeno povećale socijalnu pomoć za ugrožena domaćinstva, a često i za penzionere."Kako mere sprečavanja širenja virusa budu ukinute, započeće druga faza ublažavanja krize i vlade će morati da pronađu način da garantuju sigurno i postepeno ponovno otvaranje ekonomije i podrže ukupnu potražnju kako bi se osigurao brz i pravičan oporavak”, navode analitičari Svetske banke.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram