Elektroprivreda Srbije šalje opomene korisnicima koji su imali dug za struju koji je zastareo, a koji žele da se ponovo priključe na mrežu, i to bez ikakvog zakonskog pokrića. Jovan Ristić, pravnik u Udruženju za zaštitu potrošača "Efektiva" objašnjava za Nova.rs šta sve, osim dugova za struju, može da zastari i šta to znači za dužnike. Naš sagovornik ističe i da je preveliki rizik da sebe uopšte dovedete u situaciju da vas preduzeća opominju zbog nagomilanih dugova. To nije dobar način za izbegavanje plaćanja računa.
„Svaki račun koji plaćate, odnosno svaki dug je podložan zastarevanju, a ono što pavi razliku jesu rokovi“, objašnjava Ristić za Nova.rs.
Kako naš sagovornik objašnjava, postoji opšti rok zastarelosti, koji se primenjuje u svim slučajevima, osim kada zakon izričito predviđa kraći rok, što se događa kada su u pitanju posebna potraživanja.
To znači da je najduži period zastarelosti 10 godina, a kraći rokovi su od godinu dana, tri i pet.
Kraći rok ne može se, kako navodi Ristić, naknadno „preimenovati“ u duži.
Jednostavnim rečima objašnjeno, to znači da, ukoliko za određeni dug važi period zastarelosti od godinu, tri ili pet, pa se ne može nakndno primeniti neki drugi rok zastarelosti po nahođenju dužnika.
„To da se kraći rok može prebaciti u duži je mit o takozvanoj apsolutnoj zastarelosti koji važi u našem narodu, jedna urbana legenda koja nema veze sa realnošću“, kaže on i dodaje da apsolutna zastrelost ne važi u obligacionom pravu.
Kako dalje objašnjava, ono što je najbitnije za potrošače jesu usluge od opšteg ekonomskog interesa. To su zapravo sve one usluge koje vam se naplaćuju jednom mesečno – struja, infostan i druge komunalne usluge.
„Postoje potpravila i razlike za fizička i pravna lica, ali građane treba da interesuje stav jedan člana 378. Zakona o obligacionim odnosima. U tom stavu, svako zastarivanje vezano je za period od godinu dana, a odnosi se na klasične potrošače koji, na primer, električnu energiju koriste da namire svoje sopstvene potrebe potrebe svojih domaćinstava“, kaže Ristić.
Drugačiji rok, od tri godine, odnosi se na pravna lica.
„Izutetno su retke situacije u kojima zapravo dođe do zastarivanja duga. I to je regulisano Zakonom. A nezavisno od roka zastarevanja, kad se neko potraživanje utvrdi pravosnažnom sudskom odlukom, presudom ili rešenjem, takva potraživanja zastarevaju u roku od 10 godina. Kada sud ili izvršitelj svojom pravosnažnom odlukom utvrde neko potraživanje, pa poverilac za 10 godine ne poduzme ništa da prinudno naplati to potraživanje, onda to potraživanje zastareva“, kaže Ristić za portal Nova.rs
I zaista, Zakon o obligacionim odnosima kaže da sva potraživanja koja su utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom, odlukom drugog nadležnog organa ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za 10 godina, pa čak i ako zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.
Ristić ističe da upravo ovaj zakonski član neki ljudi brkaju sa „apsolutnom zastarelošću“, a situacija da potraživanje zastarevaju po ovom osnovu izuzetno je retka i dešava se kada su sud ili poverilac vrlo nesavesni i nemarni.
„Treba naglasiti da je zastarelost sankcija za poverioce, a ne nagrada za dužnike“, kaže Ristić, objašnjavajući da jednom kada se dug utvrdi kao zastareo, ne može se prinudno naplatiti, već se zasniva na dobroj volji dužnika.
Ipak, ovo nikako ne znači da potrošači treba na ovaj način da pokušaju da izbegnu plaćanje računa.
Dužnik postajete onog dana kada istekne rok za plaćanje računa, a vi to još uvek niste uradili. Rok za naplatu zapravo počinje od onog trenutka kada je račun dospeo na naplatu, a ovaj datum je jasno istaknut na računu. Čim taj rok prođe, u riziku ste od utuženja, a upravo tada počinje da „teče“ kamata koja vam se dodaje na dug I koju ćete, u jednom trenutku, morati da platite.
Iako dug za, primera radi, struju, zastareva posle godinu dana, izvršitelji dužnike utužuju ranije. U praksi zapravo vrlo teško dolazi do zastarivanja.
„Ne može se precizirati kada će izvršitelj utužiti dužnika, neko će, što nije dobro, to uraditi nakon 10 ili 11 meseci, a nije dobro ni da se to radi nakon dva meseca. Tačnije, tako brzo utuživanje može biti dobro jedino za advokate komunalinih preduzeća kojem dugujete“, kaže Ristić, ali ističe da se utuživanje gotovo uvek vrši u tih godinu dana roka.
Kako objašnjava Ristić, na zastarelost može da se pozove samo dužnik. Kada poverilac podnese predlog za izvršenje u izvršnom postupku, pa dužniku izvršitelj dužniku dostavi rešenje oozvršenju, dužnik u u narednih osam dana može da uloži prigovor, koji će biti osnovan ukoliko je između dospelosti računa na naplatu i utužbe prošlo više od godinu dana.
„Međutim, moramo naglasiti da zastarelost nije nešto na šta treba da se oslanjate na taj način pokušate da izbegnete plaćanje računa“, naglašava naš sagovornik.
BONUS VIDEO Borba Miloša Markovića protiv izvršitelja i EPS-a
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare