0
Neto imovina privatnih penzionih fondova iznosila je 48,2 milijarde dinara na kraju 2022. godine i niža je za 2,25 odsto nego na kraju prethodne godine, ukazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS) o poslovanju sektora fondova u četvrtom tromesečju prošle godine.
Najveći broj uplata poslodavci plaćaju za svoje zaposlene. Ali, postoji potencijal za dalji rast ovog tipa štednje za starost, pošto tek svaki deseti zaposleni ima otvoren račun u dobrovoljnom penzijskom fondu, piše Nova ekonomija.
Na promenu vrednosti neto imovine utiču uplate u fondove, isplate novca iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja, navodi se u Izveštaju NBS.
Uplate u privatne penzisjke fondove prošle godine iznosile su 3,7 milijardi dinara (7,5 miliona više nego 2021) članovi su povukli 3,5 milijardi dinara (1,3 milijarde dinara više nego 2021), dok je gubitak od ulaganja iznosio 972 miliona dinara, prema podacima iz Izveštaja.
PROČITAJTE JOŠ
Najveći broj uplata plaćaju poslodavci, koji uplaćuju novac u fond za svoje zaposlene.
U poslednjem tromesečju primetan je pad individualnih uplata doprinosa u odnosu na prethodno tromesečje.
U četvrtom tromesečju 2022. godine, od ukupnih uplata 34,8 odsto odnosi se na individualne uplate, 34,7 odsto na uplate poslodavaca koji kao obveznici uplate svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond, dok se 30,5 odsto odnosi na uplate preko penzijskih planova.
Ukupan iznos uplata u dobrovoljne penzijske fondove u četvrtom tromesečju 2022. godine iznosi 887 miliona dinara.
Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju četvrtog tromesečja 2022. godine iznosila je oko 47 godina, a najviše je korisnika starosti od 40 do 60 godina. Na kraju četvrtog tromesečja 2022. godine struktura ulaganja imovine fondova nije znatnije izmenjena u odnosu na prethodni period. Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 76,6 odsto ukupne imovine.
„Ukupan iznos isplata iz fondova povećava se iz godine u godinu i u 2022. iznosio je 3,53 milijarde dinara. Takva pojava je normalna posledica razvoja sistema, jer će se s povećanjem doprinosa i neto imovine, kao i s povećanjem broja godina funkcionisanja sistema dobrovoljnih penzijskih fondova, povećavati i iznos isplate“, piše u Izveštaju NBS.
Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, na kraju četvrtog tromesečja 2022. godine poslovala su četiri društva za upravljanje, koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka.
BONUS VIDEO Šta kada penzije nisu dovoljne za život
