7
Ministar finansija Siniša Mali sklopio je u ime Vlade Srbije, uz odobrenje premijerke Ane Brnabić, ugovor sa norveškom firmom "Rystad energy" o konsultantskim uslugama u sektoru energetike. Projekat je podeljen u nekoliko faza, a jedna od njih prema dokumenta u koji je Nova.rs imala uvid podrazumeva "prilagođavanje cene struje tržišnim", što u praksi znači skuplju struju za potrošače.
U dokumentu, koji je podeljen u pet segmenata plana razvoja energetskog sektora, navodi se taksativno koje korake treba preduzeti i u kom vremenskom periodu. Nakon analize stanja, druga faza podrazumeva i predloge za poboljšanje situacije. Pod modulom dva, opisuju se ključni izazovi i mogućnosti za Srbiju u oblasti energetike.
Pored utvrđivanja kvaliteta proizvodnje i postojećih kapaciteta, te gubitaka u sistemu, navode se i mogućnosti za poboljšanje situacije.
Među dokumentacijom, u koju je Nova.rs imala uvid, a na osnovu predloga konsultantske firme, navodi se da će biti neophodno razmatranje promene zakona i propisa, kao i prilagođavanje cena. To uključuje približavanje cene struje tržišnim, što praktično značilo poskupljenje, jer je cena za građane i privredu daleko ispod tržišne.
Da nova poskupljenja treba očekivati potvrđuje i stručnjak za energetiku Miodrag Kapor, koji za Nova.rs ističe da predlozi norveške firme o „prilagođavanju cene“ predstavljaju neminovnost, te da je to trebalo i ranije uraditi, ali postepeno.
“I bez norveških vantenderskih stručnjaka korekcija cene struje biće neminovnost. Ta cena bi bila povoljnija da smo se domaćinskiji odnosili prema svojim resursima, ali pošto to nije slučaj, onda smo pod većim pritiskom da cene prilagodimo tržišnim”, objašnjava stručnjak.
Dodatno, Kapor navodi da tehnika prilagođavanja cena, tj. brzina kojom će cene biti prilagođene i veće za potrošače, zavisi od brojnih faktora. Pored toga, naš sagovornik napominje da je odavno struka predlagala da se cene postepeno prilagode tržišnim.
“Cena će biti značajnije veća u narednom periodu, to je već sada jasno. Sa druge strane, država mora da pomogne građanima kroz subvencionisane cene, što je slučaj u drugim zemljama. Imamo slučaj Španije gde potrošači dobijaju povoljnije cene ukoliko troše struju do određenog iznosa. Ukoliko prekorače tu cenu, struja se naplaćuje po tržišnoj ceni”, priča Kapor.
Naš sagovornik kaže da u Srbiji još uvek na snazi samo preporuka da se štedi struja, ali da bi država trebalo aktivnije da se uključi u rešavanje problema.
„Ministarstvo energetike se godinama hvali kako godinama plaćamo najjeftiniju cenu struju. Pa, nismo je mi toliko plaćali zato što smo super uspešna zemlja, već zato što je to politička odluka da bi vlast očuvala socijalni mir. Sa druge stvari, takve odluke pritiskale su budžet zbog čega ćemo morati da reagujemo u narednom periodu“, kaže stručnjak.
Na naše pitanje da li je nedavno povećanje struje od 10 odsto za sve građane bila samo kozmetička promena, Kapor ističe da to povećanje nije malo za kućne budžete, ali da će očigledno biti samo jedna u nizu odluka ka konačnoj korekciji cene.
„To će biti samo jedna u nizu povećanja cena struja, ako uzmemo sve okolnosti na svetskom tržištu. Niko ne može u potpunosti da predvidi šta će se dešavati, naročito u trenutku dok traje rat u Ukrajini, ali korekcija cena će biti“, zaključuje Kapor.
Podsetimo, pored revidiranja cene struje, u dokumentu čiji je sadržaj Nova.rs prva objavila, navodi se i da će u trećoj fazi u domaću energetiku ući privatni sektor.
„Preispitaće trenutnu postavku, kako u pogledu vlasništva i direktnog upravljanja sektorom, tako i u pogledu strana koje imaju uticaj; kako Srbija može iskoristiti koncesijsku rundu i druga sredstva za privlačenje privatnih ulaganja u energetski sektor“, navodi se u dokumentu.
U četvrtom modulu biće utvrđene dugoročne strateške prilike za Srbiju, tj. perspektive energetskog sektora. Kao jedna od mogućnosti navodi se i potencijalna upotreba nuklearnih tehnologija.
Bonus video: Mihajlović – Štednja nije zbog restrikcija, već da damo manje novca za uvoz
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
