0
Brisanje prašine sa stolova i polica, pa podvlačenje crte i računica - to je otprilike bio redosled za većinu preduzetnika koji su posle mesec i po dana otvorili svoje radnje.
Pišu: Ivan Popović (Majdanpek i Donji Milanovac) i Aleksandra Petrović (Kragujevac)
Vanredno stanje prekinulo je rad mnogim delatnostima koje nisu od životnog značaja, a uobičajeno radno vreme postepeno se vraća posle popuštanja preventivnih mera Vlade Srbije.
Kragujevački preduzetnici sa kojima smo razgovarali, kažu da se „nekako preživelo“ i navode da će finansijske posledice biti vidljive tek u periodu koji sledi.
Oporavak će potrajati
Jasmina Drekalović, vlasnica kabineta za optometriju i prodaju naočara, posle mesec i po dana ponovo je u svojoj radnji.
Za portal Nova.rs kaže da je period bez prihoda „nekako prošao“, ali da će se finansijski oporavljati, kako navodi, bar još nekoliko meseci. Ona ističe da kao preduzetnik mora da servisira obaveze prema dobavljačima, državi i zaposlenima, bez obzira što je radnja bila zatvorena.
Olakšavajuće u celoj situaciji je, priča Jasmina, što optičarska radnja ima ugovore sa sindikatima na odloženo plaćanje, pa je i tokom vanrednog stanja imala „kakav takav“ priliv novca.
„Pristizale su uplate prema unapred ugovorenoj dinamici, ali to naravno nije dovoljno da servisiram sve režijske troškove koje imam za radnju. Ne očekujem da će posao odmah da krene punim kapacitetom, potrebno je bar nekoliko meseci da se svi oporavimo od ovog vanrednog stanja“, kaže Jasmina i dodaje da su i dobavljači pokazali razumevanje i omogućili odlaganje nekih obaveza.
„Pauza me koštala 3.000 evra“
„Posao je već drastično opao i na samom početku epidemije i pre uvođenja vanrednog stanja, a zatim je potpuno i stao. Salon je bio zatvoren mesec i po dana i evo, tek danas smo objavili da počinjemo ponovo sa radom. Radnike nisam otpuštala, a plaćala sam ih od ono malo ušteđevine koju sam uspela da sakupim“, kaže Novosađanka Gordana Mijatović, vlasnica salona za negu i oblikovanje tela.
Kako kaže, nju je ovih mesec i po dana pauze koštalo skoro 3.000 evra. „Osim četiri plate koje sam uredno morala isplatiti devojkama, tu su i troškovi zakupa lokala, računi… Dodatni trošak je bio i roba koju sam naručila pre sveg ovog haosa, a koju sam takođe morala platiti kada je stigla“, kaže Gordana, dodajući u šali da je teši činjenica da se veliki broj žena ugojio tokom karantina i da će im biti potrebna dodatna pomoć da se „dovedu u red“.
Ana Lalić
„U ovom trenutku, posle teškog perioda i za preduzetnike i za radnike, za opstanak radnje značajna je svaka podrška. Meni je ipak, najbitnije da smo tokom vanrednog stanja uspeli da sačuvamo ceo kolektiv i da smo sada svi na broju“, zaključuje Jasmina.
„Ja sam domaćin, ne živim od danas do sutra“
Ljubiša Stojanović, vlasnik jednog butika u centru Kragujevca, u razgovoru za naš portal navodi da je na gubitku, ali veruje u brz oporavak.
„Ja sam vlasnik lokala u kom imam butik, tako da nisam morao da plaćam zakup prostora, a ni zaposlene, pošto jedino ja radim u butiku. Sve druge obaveze koje imam kao preduzetnik izmirio sam, pa ću sada polako da se oporavljam od svega“, priča Ljubiša i dodaje da je i pored gubitka prihoda
tokom vanrednog stanja živeo sasvim normalno.
„Racionalno sam pristupio celoj ovoj situaciji, iako nisam imao prihode. Ja sam domaćin i ne živim od danas do sutra, valjda sam nešto u svom radnom veku stvorio da mogu da izdržim mesec-dva bez prihoda. Prilagodio sam svoje potrebe situaciji koja nas je sve zadesila i evo, polako se sve vraća na svoje mesto“, kaže Ljubiša pun optimizma.
Nema prihoda, nema turista – opstanak neizvestan
Vanredno stanje i zatvaranje malih radnji Slavici Božović, vlasnici suvenirnice i poklon šopa u centru Kragujevca, teško je palo, jer je, kako navodi, pitanje da li će radnja uopšte moći da se oporavi.
„Naše poslovanje direktno zavisi od za turizma. Originalne suvenire sa motivima Šumadije i Kragujevca uglavnom kupuju strani turisti. To domaćim kupcima nije interesantno, a nama je glavni prihod upravo od prodaje suvenira“, priča Slavica i dodaje da je zbog zatvoranja tokom vanrednog stanja, osim od turista, ostala bez prihoda i od domaćih kupaca, koji u njenoj radnji pronalaze, kako kaže, „drugačije poklone“.
„Mi smo bili zatvoreni kada su se obeležavali Mladenci, nismo radili za Uskrs ni tokom porodičnih slava, a tada nam je ‘sezona’ za domaće kupce, koji kod nas pronalaze poklone koji se nose upravo u takvim prilikama“, iskrena je Slavica dok navodi da je radnja izgubila likvidnost.
„Mi smo mlada radnja, a pandemija nas je zatekla u prvoj godini poslovanja. Mesec i po dana bez prihoda za nas je veliki udarac i sada smo izgubili likvidnost. Pitanje je na koji način ćemo da nadomestimo sve to, jer, očigledno, stranih turista u Kragujevcu neće biti uskoro“, navodi Slavica i
kaže da će tek odlučiti o daljim koracima.
„Još ne znam da li će radnja uspeti da zadrži svoj originalni stil, ili ćemo nužno biti prinuđeni da postanemo prodavnica poklona, kakvih inače ima mnogo. Samim tim nećemo biti konkurentni na tržištu, pa je tako naš opstanak još uvek neizvestan“, zaključuje Slavica.
Od ovog posla živim, morala sam da se pozajmljujem kako bih imala da prehranim porodicu. U frizeskom zanatu se novac zarađuje na dnevnom nivou i nama je bilo najteže ovih mesec dana. Bilo je dana kada sam strepela da li ću imati i za hleb“, priča za Nova.rs Tanja Đurišić, vlasnica frizerskog salona iz Majdanpeka.
Pomoć države, kaže ona, u ovom trenutku znači, ali kasno stiže, jer je trebalo i do sada preživeti.
„Prijavila sam se za ovaj novac koji pripada svim preduzetnicima, sve je to super. Ali niko nije brinuo da li mi imamo od čega da živimo do sada. Daleko je polovina maja meseca, salon sam zatvorila 23. marta, jer je naša opština takvu meru donela pre odluke države. Htela sam da se prijavim i za kredit Fonda za razvoj ali sigurno neću ispuniti neki od uslova, s obzirom da je spisak takav da samo još što ne traže krvnu grupu da dostavimo“, objašnjava.
Dejan Brusić, njen kolega frizer, istog je stava prema merama, koje su ih sprečile da prihoduju sredstva za osnovne životne potrebe.
„Zatvorili smo dve nedelje pre ostalih kolega širom zemlje. I supruga je prestala da radi, s obzirom da je zaposlena u kladionici. Jedva smo sastavljali kraj sa krajem. Novac koji dobijamo je samo mali deo onoga što smo mogli svojim radom da zaradimo, ali nećemo odbiti ni to što nam daju kada nam već sleduje. Ostala su dugovanja i za struju i ostale režijske troškove i u salonu i u kući, za taj deo se ovih mesec dana niko nije brinuo“, navodi Dejan.
Mušterije su jedva dočekale početak rada frizerskih salona, a žene, kako dodaju naši sagovornici, prednjače po zainteresovanosti i hitnosti.
„Odmah po objavljivanju dozvole za rad u medijima telefon nije prestao da zvoni. Sve mušterije su pokušale da saznaju radno vreme, da zakažu svoj termin. Trudili su se da budu fini, svaka žena je rekla ‘da joj nije hitno’, ali bi došla u salon odmah. Muški su se snalazili, šišali na kratko, ali je ženama bila neophodan kompletan tretman“, priča Dejan.
I za frizerku Silviju Kovačević iz Majdanpeka ovaj period bio je težak, sa čestim strepnjama za prehranjivanje porodice.
„Ova situacija je jako teška s obzirom da od ovog posla prehranjujem porodicu. Prijavila sam se za novac koji dodeljuje država kao pomoć, značiće mi svakako, jer sam morala da poručim i nove proizvode za radnju, ali i za lične potrebe. Niko od nas ne beži od posla, mogli smo sa ovakvim merama zaštite da radimo i do sad, kako zbog nas tako i zbog mušterija. I sada nisu uspeli da usklade sve, nemamo mogućnost da uslužimo penzionere, htela sam da pošaljem zahtev lokalnom Štabu za vanredne situacije da mi omogući dva puta nedeljno da radim u period kada penzioneri treba da se šišaju“, objašnjava Silvija.
Turizam je jedna od najpogođenijih uslužnih delatnosti posledice epidemije virusa korone. Tako je i u Donjem Milanovcu.
Vlasnik tamošnje turističke agencije Ivan Morarević objašnjava za Nova.rs da su pre pandemije i vanrednog stanja imali tzv. ‘vansezonski’ period, kada je manje posla i kada se finansiraju od prihoda iz sezone.
„Tako da umesto da startujemo sa radom od marta meseca, nama se taj vansezonski deo produžio, a više sredstava za finansiranje nema. Ušli smo u program državne pomoći, ali realno posla nema. Sada se uglavnom nadamo barem delu sezone“, navodi.
Imali su u planu da zaposle još jednog radnika, ali s obzirom na trenutno stanje do toga će teško doći.
„Da li će do toga da dođe? Još gajimo nadu, ali to prevashodno zavisni od dolazaka stranih gostiju sa kruzera. Takođe, sezonalnost podrazumeva i angažovanje brojnih vodiča, autobusa, smeštaja… a sve je to uslovljeno tražnjom. Sada pored te brojke stoji nula. Prijavili smo se za prvu pomoć za zadržavanje zaposlenih. Isplaćujemo plate i troškove, ali se zadužujemo za doprinose i porez. Tako da je to iz našeg ugla više kredit nego pomoć. Ukoliko brzo ne krenemo sa poslom bićemo u velikom problemu, jer nisu u pitanju samo doprinosi i porez, nego i svi ostali fiksni troškovi“, zaključuje Morarević.
Država obezbedila po tri minimalca za preduzetnike
Država je za sve preduzetnike obezbedila paket mera za pomoć privredi, koji podrazumeva da će svi vlasnici mikro i malih preduzeća, kao i svi njihovi zaposleni dobiti minimalac od oko 30.000 dinara za tri meseca.
U toku je prijavljivanje poslodavaca za ekonomske mere koje bi trebalo da ublaže posledice pandemije na srpsku privredu, a prema najavama iz ministarstva finasija, preduzetnici prve uplate mogu da očekuju u prvoj polovini maja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
