Stefan se bavi poslom koji je zlata vredan, bukvalno: Na taj zanat smo skroz zaboravili, a može fino da se zaradi od njega

Sagovornik našeg portala kaže da iskusni juvelir može da zaradi i do 1.000 evra, ali da na samom početku to nije slučaj, potrebno je iskustvo.Stefan je u Šapcu pohađao školu za juvelire, gde je stekao prva znanja."To je četvrogodišnja škola. Znam da je ima i, čini mi se, u Beogradu i Novom Sadu. Za jednog juvelira je najbitnije da ide na zanat. Bez prakse, sama škola ne znači ne mnogo", objašnjava Stefan.

Kaže da je uporedo sa školom, odlazio na zanat kod majstora i na taj način upotpunio svoje znanje."Nemam svoju klasičnu zlataru, već radionicu. Dakle, možete da dođete i kupite nakit, radim prema željama mušterija", navodi sagovornik Nove.

Kolika je zarada?

Stefan kaže da zarada na početku zavisi od toga da li se juvelir zapošljava kod nekoga ili želi da pokrene sopstveni biznis."Kada se zaposli, na početku je zarada tu negde oko minimalca, bar dok se ne dođe do nekog stadijuma. Nekome to ide brže, nekome sporije. Nakon toga, plate se kreću oko proseka", kaže Stefan.Dodaje da juvelirstvo kao zanat iziskuje dosta ulaganja."Ulaže se u opremu i materijal. Mladi moraju da budu svesni da treba non stop ulažu u posao", zaključuje Stefan.

Bez znanja iz hemije nema dobrog juvelira

Škola primenjenih umetnosti u Šapcu godinama unazad školuje buduće juvelire.Ivko Petronić jedan je od saradnika u obrazovanju juvelira."To je zanat koji u Srbiji ima dugu tradiciju. Recimo, još od 13. veka dolaskom Saksonaca na ovo područje radili su se predmeti od srebra i zlata, poput čaša, gravirani su grbovi, pravljeno prstenje i od tada se to ovde odomaćilo. Godinama se menjalo i razvijalo i došlo do ovoga kako danas izgleda", kaže Petronić.Obrazovna ustanova u kojoj godinama radi nekada je godišnje upisivala nekoliko desetina osnovaca koji su odlučili da se školuju za zlatara. Međutim, danas to nije slučaj. Sada ih, kako nam kaže Petronić, ima između sedam i 10 po školskoj godini."Primat su uzela neka druga zanimanja, tu mahom mislim na sva koja su u vezi sa IT industrijom, i primetno je manje onih koji bi želeli da se bave zlatarskim poslom. Jedan od razloga za to je i činjenica da su širom zemlje zatvorene velike državne zlatare i da se ovaj posao mahom obavlja u privatnim firmama. U takvim uslovima u prvom planu je hiperprodukcija, uglavnom predmeta iz Kine, pa je sve manje zastupljen ručni rad sa plemenitim metalima", navodi Petronić za Infostud.Prema rečima stručnog saradnika u šabačkoj Školi primenjenih umetnosti, posao zlatara nije lak, mora mnogo truda da se uloži, ali na kraju može i da se isplati."Recimo da mesečno može da se zaradi oko 1.000 evra, dok s druge strane, mora mnogo da se ulaže u znanje. Ne možete da budete dobar juvelir ukoliko nemate odlično znanje iz hemije, metalurgije, mehanike, tehnologije, a vrlo je važno i poznavanje matematike. Naravno, o spretnosti u prstima nema potrebe da govorim. Ipak, uveren sam da će ovo zanimanje uvek biti zastupljeno u Srbiji i savetovao bih mladima da se posvete tome. Vrlo brzo će to biti još cenjeniji zanat nego što je sada", ističe Petronić.BONUS VIDEO: Saša Stamenković o sezonskim poslovim

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=saastamenkoviumestoodmorasezonskiposaonaaljascizaradaido5000dolara-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2455779"]