Iznos štednje građana u bankama sve bliži ukupnoj cifri devizne rezerve države

Međutim, ove Nedelje štednje banke nikog nisu zaskakale iza svakog ćoška reklamama sa specijalnim ponudama za štednju. Naprotiv, na internet sajtovima nekih banaka se čak ne mogu ni pronaći ponude za oročavanje depozita. Pre deset ili 11 godina u vreme svetske finansijske krize bankama je preko bio potreban domaći kapital pa su nudile kamate na štednju u evrima i po osam odsto. Onda je nastupilo doba niskih kamatnih stopa u svetu koje se prelilo i na Srbiju. Danas smo došli u situaciju da su kamatne stope na štednju niže od inflacije.Prema poslednjem podatku Republičkog zavoda za statistiku u septembru je međugodišnja inflacija iznosila 5,7 odsto, a prema saopštenjima Narodne banke Srbije do kraja godine nalaziće se iznad gornje granice cilja, odnosno iznad 4,5 odsto. Ovo je inflacija u Srbiji i vredi za kupovnu moć dinara. Međutim, inflacija je i u evrozoni sve viša što erodira kupovnu moć evra. U oktobru je prema Evrostatu inflacija u zoni evra iznosila 4,1 odsto, najviše u poslednjih 13 godina.S druge strane, nema naznaka da se slično može dogoditi i sa kamatnim stopama na štednju.Prosečna kamatna stopa na dinarske depozite, prema podacima NBS za septembar, iznosila je 1,59 odsto, a za evre 0,5 odsto. Ovo efektivno znači da nakon godinu dana, ukoliko bude ista stopa inflacije, za razliku u rastu cena i kamatnoj stopi na depozit ćete manje moći da kupite za svoju štednju. Ono što se u Zapadnoj Evropi, a pre svega Austriji i Nemačkoj dešava već godinama, stiglo je i kod nas – realno negativne kamatne stope.

Šta nude banke

Od desetak najvećih banaka koje posluju u Srbiji samo dve ili tri su reklamirale ponudu za Nedelju štednje i davale nešto povoljnije kamatne stope. Kod štednje u najvećem broju slučajeva važi pravilo da što je duže oročenje i što veći iznos to su veće kamate.Štednja u evrima već godinama ne donosi neku zaradu, ali bar ne pravi trošak kao kada su kamatne stope negativne, kao što je slučaj u nekim razvijenim zemljama. U svakom slučaju oročenje na period kraći od šest meseci ne donosi nikakvu kamatu. Sa oročenjem na pola godine kamatne stope su od 0,05 odsto do 0,6 odsto. Na godinu dana kamatne stope su od 0,1 do jedan odsto, a na tri godine može se naći maksimalnih 1,5 odsto.Kada se radi o dinarskoj štednji kamatna stopa na depozite oročene na šest meseci kreću se od 0,5 odsto do 2,2 odsto. Na štednju na godinu dana kamatna stopa se kreće od 0,6 do 2,5 odsto. Ako se štednja oroči na dve godine može se dobiti godišnja kamatna stopa od jedn do 2,7 odsto, a na tri godine može se naći kamatna stopa i od tri odsto. Zanimljivo je da jedna banka daje najvišu stopu za štednju po viđenju na koju je inače u većini banaka kamata nula.Dok je kod dinarske štednje nominalna kamatna stopa jednaka efektivnoj, što znači da nema nikakvih pratećih troškova, kod devizne štednje nije tako. Naime, na ostvarenu kamatu na deviznu štednju plaća se porez od 15 odsto.Na primer, ukoliko ste položili 5.000 evra na 12 meseci sa kamatnom stopom od 0,1 odsto, na kraju godine imaćete celih 5.005 evra. Na tih pet evra zarade plaća se porez od 0,75 evra, te je krajnja zarada 4,25 evra, piše Danas.Banke su odavno prestale da se takmiče kamatnim stopama na štednju za klijente, ali su zato smislile načine kako da učine štednju zanimljivijom pa postoji mogućnost rentne štednje gde možete da podignete kamatu svaki mesec, možete da podignete mesečnu kamatu unapred, a moguće je podići unapred i kamatu za ceo period oročenja. Takođe, postoje fleks opcije u kojima možete podizati novac sa štednog računa bez razoročenja što nije moguće kod klasičnih štednih računa. Takođe, banke nude mogućnost postepene štednje, odnosno na primer mesečnih uplata na štedni račun.

Štednja u banci po navici

Dakle u ovom trenutku nijedna banka ne nudi kamatnu stopu koja je ni blizu stopi inflacije, a po ponudama nekih banaka deluje da bi im draže bilo da im klijenti uopšte ni ne dolaze sa depozitima. Sve dok se novac može jeftino nabaviti na međunarodnom finansijskom tržištu gde su kamatne stope još negativne. Euribor je i dalje na nivou od -0,5 odsto.Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ukazuje da kada su tako niske kamatne stope da s eonda traže alternativni vidovi investiranja.“Inflacija je veća od kamatne stope što znači da štediše realno gube. Međutim, mi imamo veliku naviku da štedimo u bankama i to je osobina cele kontinentalne Evrope koja je jako bankocentrična. Time bi se mogao objasniti rast štednje i u uslovima ovako niskih kamatnih stopa. Ipak, u takvim uslovima veliki investitori traže druge načine za investiranje, bilo da su to akcije, nekretnine, zlato, investicioni fondovi ili čak i kriptovalute”, objašnjava Grubišić.U poslednje dve godine iznos štednje građana izražen u evrima povećan je za 17 odsto ili za skoro dve milijarde evra. U septembru 2019. godine štednja je iznosila 10,9 milijardi evra. Do sledećeg septembra, uprkos tome što je izbila pandemija korona virusa i što su deo godine važila ograničenja kretanja i poslovanja, štednja je porasla za više od 600 miliona evra na 11,56 milijardi evra. Do ovog septembra štednja je uvećana za još više od milijardu evra ili za celih 10,7 odsto.Od devizne štednje koja čini 93 odsto ukupne štednje, oko 70 odsto je štednja po viđenju, dok je kod dinarske štednje oko 30 odsto po viđenju.Rast štednje u periodu krize desio se i u drugim zemljama i stručnjaci ga objašnjavaju time što su države snažno reagovale pomažući privredu i građane, a građani su istovremeno manje trošili zbog pandemije, te se pojavilo više novca u štednji.U Komercijalnoj banci, članici NLB grupe, objašnjavaju da je rast štednje u kriznoj i pandemijskoj godini, sa jedne strane uzrokovan makroekonomskom, finansijskom i fiskalnom stabilnošću i blagovremenim finansijskim podsticajima države, namenjenim kako pravnim, tako i fizičkim licima.“Sa druge strane, pandemija je značajno uticala na smanjenje potrošnje, i ti faktori su najzaslužniji za umereni rast štednje koji beležimo u ovoj godini. Niske kamatne stope, a samim tim i niski prinosi na svetskom, ali i tržištu Srbije, trenutno nisu stimulišući za dugoročno oročenje. Zbog toga štediše sve više favorizuju kratkoročnu štednju po viđenju, gde mogu slobodno da raspolažu svojim novcem”, objašnjavaju u ovoj banci uz napomenu da bi eventualni rast inflacije na domaćem tržištu mogao štediše da usmeri još više ka štednji po viđenju.U ovoj banci ne očekuju značajniji rast kamatnih stopa u nekom skorijem, kratkoročnom vremenskom periodu.“Posmatrajući srednjoročno, povećanje referentnih kamatnih stopa centralnih banaka uzrokovano i eventualnom inflacijom, može uticati i na rast kamatnih stopa na štednju”, ističu u Komercijalnoj banci.Bonus video: Oporavite svoj kućni budžet

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortioporavitekucnibudzetik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2357977"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram