0
Ustanove visokog obrazovanja će od 1. januara 2026. godine sva plaćanja obavljati preko "računa izvršenja budžeta Republike Srbije" u okviru informacionog sistema SPIRI. Uprava za trezor Ministarstva finansija navela je u saopštenju da će ukinuti sve račune ustanova visokog obrazovanja, ali će oni moći nesmetano da naplaćuju prihode. Univerziteti nisu optimistični u vezi sa ovim sistemom, ističući da takav model ne prepoznaje složenost njihovog finansiranja, te strahuju da će doći do blokade rada fakulteta. Šta je zapravo SPIRI?
Kako je naznačeno, Uprava za trezor uspostavila je mehanizme putem kojih svi korisnici koji su uključeni u SPIRI nesmetano mogu da vrše naplatu prihoda.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
„Navedeni mehanizmi biće na raspolaganju ustanovama od 1. januara 2026. godine i omogućiće im nesmetan rad nakon ulaska u SPIRI. Takođe, ukoliko je potrebno dodatno samostalno praćenje naplate prihoda, ustanove mogu na svoj pisani zahtev u Upravi za trezor, da dodatno otvore po jedan evidencioni račun u platnom prometu“, navelo je Ministarstvo finansija, prenosi FoNet.
Povodom obaveštenja Ministarstva finansija univerzitetima i fakultetima da će, usled početka primene sistema SPIRI, od 5. januara biti pogašeni svi dosadašnji računi tih institucija.
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić rekao je FoNetu da je taj dokument stigao nakon što je na sastanku državnih univerziteta sa predstavnicima ministarstava prosvete i finansija, kao i Uprave za trezor, konstatovano da ne postoje uslovi i da nije sve dovoljno spremno da od početka 2026. godine krene primena tog informacionog sistema.
On je tada istakao da su predložili da se u narednoj godini napravi radni tim u kojem bi bili predstavnici svih strana, Ministarstva prosvete, Ministarstva finansija i univerziteta i da se radi na terstiranju sistema i eventualnim popravakama.
Iako je to bio zaključak sa sastanka, potom je stiglo saopštenje da od 1. janura zvanično fakulteti prelaze na SPIRI.
Roglić je ukazao na to da primena sistema SPIRI može da dovede do „potpunog zagušenja“, ističući da nije sprovedena adekvatna obuka zaposlenih u računovodstvima i administrativnim službama za rad tom sistemu, već da su bile organizovane samo prezentacije.
U sistemu SPIRI imate jedan deo koji se zove ‘verifikacija plaćanja’ i, kako je nama rečeno, za svaki račun veći od 100.000 dinara Ministarstvo prosvete mora da odobri plaćanje, a mora da prođe i kroz Upravu za Trezor, koja ga realizuje, naveo je Roglić.
„Prema našim procenama, na Univerzitet u Beogradu takvih računa ima 1.500 dnevno. Smatramo da oni nemaju kapacitet za to“, smatra Roglić.
Prema njegovim rečima, problem može da bude i u realizaciji projekata koji su se sprovodili po ugovorima sa Fondom za nauku, a za koje su postojali posebni podračuni.
„U ugovorima koje smo potpisali sa Fondom za nauku, mi smo bili obavezni da otvorimo podračune na koje fond za nauku uplaćuje sredstva za svaki projekat. Znači, svaki projekat je imao svoj podračun. Da li će fond za nauku pristati da nam uplaćuje sredstva na jedinstveni račun za sve projekte, mi u ovom momentu ne znamo“, kaže dekan Hemijskog fakulteta, prenosi Insajder.
Dodaje da projekti stoje još od proleća jer Fond za nauku nije hteo da prebaci sredstva, a Uprava za trezor nije htela da otvori podračun.
„S druge strane, problem će se pojaviti i kod evropskih projekata, jer smo za svaki evropski projekat otvarali zaseban račun, što omogućava znatno lakše kontrolisanje rada na projektu, jer praktično vi za svaki projekat dobijate zaseban izvod. Na taj način možete da mnogo bolje i kvalitetnije pratite trošenje novca sa tog projekta“, ističe Roglić.
Na pitanje da li uvođenje SPIRI sistema predstavlja instrument za kontrolu svega što univerziteti i fakulteti rade, dekan Hemijskog fakulteta odgovara da postoji velika verovatnoća da je to tako.
“Moram da kažem da nemam problem sa kontrolisanjem ukoliko je ono funkcionalno i ne paralizuje rad fakulteta. Ali imam izražene strahove da će ovaj način kontrolisanja u značajnoj meri paralizovati rad fakulteta. Ovo praktično zahteva zapošljavanje još jedne osobe koja bi se bavila isključivo tim poslom. Nemamo interfejs koji bi povezivao naše knjigovodstvo sa SPIRI sistemom, pa će zaposleni u finansijama bukvalno morati da vode duplo knjigovodstvo, što će značajno otežati rad“, zaključuje u razgovoru za Insajder Goran Roglić.
Sistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje – SPIRI je informacioni sistem koji na jedinstven način podržava sve aktivnosti Ministarstva finansija i Uprave za trezor u vezi sa budžetom Republike Srbije, čime se, kako se navodi, pojednostavljuje način rada korisnika i omogućava efikasniji način upravljanja sistemom javnih finansija.
Ministarstvo finansija ističe da SPIRI funkcioniše od 1. januara 2022. godine i da je u njega uključeno oko 3.000 korisnika budžetskih sredstava.
Kako je navedeno, zakonom je bilo predviđeno uključenje ustanova visokog obrazovanja u SPIRI od 1. januara 2025. godine, ali je primena odložena, a kao poslednji rok za implementaciju univerziteta i fakulteta u taj sistem određen je 1. januar 2026.
U sistem su uključeni:
Direktni korisnici će raditi u modulu za pripremu budžeta u sledećim fazama:
*Predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja (POF)
*Predlaganje finansijskih planova do 15.9.
*Mišljenje na nacrt zakona
*Mišljenje na rebalans budžeta.
Realizacija rashoda utvrđenih Zakonom o budžetu RS, vrši se kroz Sistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI), navodi se na sajtu Ministarstva finansija Uprave za trezor.
Kao preduslov za realizaciju rashoda, korisnici budžetski sredstava (direktni i indirektni) u SPIRI, na mesečnom nivou, unose svoje finansijske planove prihoda i rashoda, do petog u mesecu za period od sledećeg meseca do kraja godine.
Uneti finansijski planovi predstavljaju osnov za utvrđivanje kvota, odnosno raspodelu sredstava na mesečne iznose potrošnje do kraja godine.
Korisnici budžetskih sredstava mogu da vrše plaćanja do visine rashoda i izdataka koji su utvrđeni kvotama za određeni period.