1
Prosečna neto plata u Srbiji u julu iznosila je 65.070, ali ona ne govori mnogo o tome koliko većina građana zarađuje jer polovina ima primanja do 50.000 dinara, a čak trećina do 35.000 dinara, pokazuju zvanični podaci. Istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš objašnjava za list “Nova” da su najbolje prosečne plate u javnim preduzećima, dok mnogi zaposleni kod privatnih preduzetnika nemaju primanja dovoljna za dostojanstven život.
Državni vrh prosečnu platu često pominje kao reper ekonomskog napretka i boljeg života građana. Tako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre dva meseca pohvalio time što je prosečna zarada u martu bila 555 evra i to označio kao dokaz da je Srbija postala “zemlja pobednika”, dok je nedavno najavio i da će do kraja godine dostići cifru od 610 evra.
Prema poslednjim podacima Republčkog zavoda za statistiku Srbije (RZS), prosečna neto plata u junu iznosila je 553,5 evra ili 65.070 dinara, dok je medijana bila za 15.000 manja, što znači da je čak polovina stanovnika Srbije primila platu do 49.999 dinara.
“Podaci RZS pokazuju da prosečnu platu u Srbiji dobija jedna trećina zaposlenih, a dve trećine manje od toga. Iznos prosečne plate dobijate kada saberete sve niske zarade, koje ima većina, sa manjim brojem visokih zarada i izvučete aritmetičku sredinu koja vam ne govori o pravoj situaciji”, kaže Bradaš i objašnjava da je medijalna zarada bolji reper.
Dodaje da o distribuciji zarada u Srbiji dosta govori i istraživanje RZS rađeno u septembru prošle godine koje pokazuje da je tada zarade manje od 35.000 dinara imao gotovo svaki treći zaposlen u Srbiji.
“To znači da je i toj polovini zaposlenih, čija zarada ne prelazi 50.000 dinara, najveći broj onih koji zarađuju znatno manje od toga”, napominje Bradaš.
Najveće plate u javnim preduzećima
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je raspodela plata u javnom i privatnom sektoru takođe neravnomerna – prosečna neto plata u javnom sektoru, gde je oko 30 odsto zaposlenih, u junu je iznosila 72.000 dinara, za 10.000 više nego u privatnom.
Bradaš napominje da je, kada govorimo o javnom sektoru, značajno razdvojiti javna preduzeća u kojima su zarade značajno više nego u lokalnoj administraciji.
“U javnim državnim preduzećima u junu je prosečna zarada iznosila 81.630 dinara, u javnim lokalnim preduzećima oko 62.00, u administraciji na nivou države 79.356 dinara, a u administraciji u lokalnoj samoupravi nešto manje od 60.000”, objašnjava.
Najveći broj zaposlenih, ipak radi u privatnom sektoru, gde je prosečna zarada u junu bila oko 62.00, što je za 3.000 manje od proseka.
“Najmanje plate u privatnom sektoru imaju oni koji rade kod preduzetnika, tu se zapravo nalazi najveći broj onih koji su prijavljeni na minimalac i to vuče prosek na dole”, kaže.
Bradaš napominje da se RZS u poslednje četiri godine nije izneo podatak o tome koliko ljudi u Srbiji prima minimalnu zaradu, zbog čega svi barataju sa zastarelim podatkom o 350.000 ljudi.
“U nedavno objavljenoj analizi Fiskalnog saveta o porezu na dohodak, iznosi se podatak da u Srbiji minimalnu zaradu prima 20 posto zaposlenih, što je više od 400.000 ljudi”, kaže i dodaje da je Srbija rekorder u Evropi po procentu zaposlenih sa minimalnim zaradama.
Ukoliko se uzme u obzir podatak da je minimalna potrošačka korpa u Srbiji u junu iznosila 39.335 dinara, vidi se da su svi koji primaju minimalac i 3.000 više od toga, nemaju ni toliko.
“Trećina stanovnika Srbije nema ni za minimalnu potrošačku korpu, a ni visina minimalne potrošačke korpe, u kojoj je na primer, samo 130 dinara mesečno opredeljeno za obrazovanje, nije dovoljno za dostojanstven život”, zaključuje Bradaš.
Pratite nas i na društvenim mrežama: