Zahvaljujući tome što je članica Evropske unije, Hrvatska će u narednih sedam godina moći da iskoristi ukupno 22 milijarde evra iz evropskog budžeta i zajedničkog paketa pomoći za države pogođene koronakrizom. Srbija se, sa druge strane, tek preračunava koliko će još morati da se zaduži kako bi mogla da ponudi drugi paket pomoći privrednicima, a koliko god da budu povolje pozajmice, neće moći da se mere sa hrvatskih 5,9 milijardi evra bespovratnih sredstava, koliko je stiglo u "koverti" iz Brisela.

U „paketu pomoći“ Evropske unije, namenjenom članicama čije je privrede epidemija značajno pogodila, nalazi se ukupno 750 milijardi evra, od kojih su 390 bespovratna sredstva, a još 360 milijardi evra biće podeljeno kroz povoljne zajmove.

Hrvatska sada može da računa na 5,9 milijardi evra bespovratne pomoći, i još 2,35 milijardi evra pozajmica upravo iz tog „paketa pomoći“, a kada se dodaju i sredstva opredeljena u evropskom budžetu, dolazi se do ukupno 22 milijarde evra u narednih sedam godina.

Završio je sastanak #EUCO. Usvojili smo #NextGenerationEU i #EUBudget za idućih sedam godina. U ?? donosimo 22 milijarde € koje su jamstvo brzog gospodarskog oporavka i daljnjeg ravnomjernog razvoja zemlje! pic.twitter.com/ZC2e51b0Ju

— Andrej Plenković (@AndrejPlenkovic) July 21, 2020

Pre tačno mesec dana, analizirali smo zašto je Hrvatska uspela da plasira dve milijarde evra vredne obveznice na duži rok i po duplo nižoj kamati od Srbije, a usvajanje novog evropskog budžeta i „paketa pomoći“ dobra je prilika da se ponovo zapitamo koliko gubimo na tome što nismo članica Evropske unije.

Direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević za Nova.rs kaže da se paketi pomoći uglavnom odmeravaju u odnosu na BDP države.

„To znači da bi Srbija dobila nešto manji iznos nego što je dobila Hrvatska. BDP Hrvatske je 60 milijardi dolara, a Srbije 50 milijardi“, objašnjava Lazarević.

Opet, ključna reč je „dobila“, pošto Srbija i dalje čeka na odluku EU o usvajanju ekonomsko – investicionog plana za Zapadni Balkan, dok je ukupna „prva pomoć“ EU po izbijanju pandemije za naš region vredela oko 3,3 milijarde evra. Ukoliko uporedimo „prvu pomoć“ za Balkan i izdvajanje za Hrvatsku kao članicu, vidimo da su sve „ne- EU“ države regiona zajedno dobile upola manje od Hrvatske.

Milena Lazarević takođe podseća da Hrvatska, kao članica, ima pravo da koristi strukturne fondove EU, dok Srbija dobija sredstva iz pretpristupne pomoći – IPA.

„IPA fondovi su sedam puta manji od strukturnih,  što znači da Srbija ima velike gubitke sa svakom godinom koju provede van članstva u EU.

Tako se generalno naši gubici od članstva na godišnjem nivou mere u iznosima od oko 1,2 do 1,3  milijarde evra. Pored toga, treba istaći i da Srbija nije iskoristila šansu 2017. godine da kroz tzv. srednjoročnu reviziju IPA-e, dobije povećanje svog portfolija pretpristupnih fondova, što je Crna Gora ostvarila, dok se nadležna ministarka u tom trenutku hvalila činjenicom da smo zadržali iznos koji smo već imali.

To pokazuje da Srbija trenutno ne koristi maksimalno ni činjenicu da je država kandidat koja formalno prednjači u procesu pridruživanja u odnosu na većinu drugih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata“, ocenjuje Milena Lazarević.

Inače, prema podacima Ministarstva za evrointegracije, u periodu 2014-2020. ukupan iznos za sve IPA korisnike je bio 11,7 milijardi evra. Srbija je dobijala oko 200 miliona evra godišnje – odnosno oko 1,4 milijarde evra za sedam godina. To je gotovo jednak iznos onome od 1,3 milijarde evra, koliko je naša sagovornica izračunala da gubimo godišnje zato što nismo članica EU.

Što se tiče ove godine, Evropska unija izdvojila je 70 miliona evra bespovratno za Srbiju, u okviru prvog dela IPA programa za 2020. godinu, a finansijski sporazum o tome potpisan je 29. maja Beogradu.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram