Pre pola godine usvojen je zakon kojim je država omogućila da investitori koji su za male pare došli do propalih fabrika besplatno dobiju zemljište na kojima se one nalaze, a po nepisanom pravilu reč je o atraktivnim lokacijama. Vrednost tih parcela, prema nezvaničnim procenama, meri se milijardama evra. Iako bi trebalo da se podrazumeva da nadležni unapred naprave računicu koliko će državu koštati ovakvo izdašno poklanjanje, Ministarstvo finansija tvrdi da nije vršilo procene o vrednosti zemljišta do kojeg će investitori doći bez nadoknade.
Mreža za resitituciju po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražila je od Ministarstva finansija podatke o proceni vrednosti zemljišta koje će zahvaljujući novom Zakonu o planiranju i izgradnji investitori besplatno konvertovati iz prava korišćenja u pravo svojine, a koje se nalazilo u državnom vlasništvu.
U odgovoru, međutim, Ministarstvo tvrdi da niti je vršilo procene, niti ima podatke o vrednosti građevinskog zemljišta do kojeg će kupci propalih fabrika doći besplatno.
Ministarstvo finansija takođe je uputilo Mrežu za restituciju na Poresku upravu (koja je u nadležnosti ovog ministarstva).
PROČITAJTE JOŠ
„Tamo treba da proverimo da li su investitori koji su na ovaj način stekli pravo svojine podnosili poreske prijave, kako bi platili porez na poklon, kao i koliko je poreza po tom osnovu naplaćeno“, navodi Mreža za restituciju.
S obzirom na to da se zbog besplatne konverzije menjao zakon, deluje prilično nerealno da nadležne institucije nisu napravile procene o tome koja je vrednost zemljišta koju će pokloniti. Nezavisne i nezvanične procene, ipak, vršili su stručnjaci.
Prema tim procenama, koje je za Nova.rs svojevremeno, pred usvajanje izmena, izneo Jovan Rajić iz organizacije RERI, šteta koja će nastati u budžetu zbog toga što će država poklanjati zemljište na kojima se nalaze privatizovana ili prodata preduzeća u stečaju, meri se milijardama evra.
Deo novca koji je država ubirala od naplate konverzije išao je u budžet lokalne samouprave ili države, a drugi deo u Fond za restituciju iz kog je država obeštećivala stare vlasnike.
Iako je Goran Vesić objašnjavao da će se ukidanjem konverzije „osloboditi“ 5.000 lokacija za izgradnju, Rajić je i pre usvajanja izmena smatrao da država tu nema nikakvu korist, već samo štetu.
“Imaju korist ti tajkuni koji su pokupovali ta preduzeća i koji su računali, kada su ih kupovali da će morati da plate naknadu za konverziju, a sada kada se oslobađaju od toga njima ostaju u džepu sve te milijarde koje gubi država“, rekao je Rajić za naš portal.
Zahvaljujući „Vesićevom“ zakonu nikakvu nadoknadu, recimo, ne mora da plati firma ABL Solvent u vlasništvu Davora Macure, koja je kupila IMT na Novom Beogradu za oko 70 miliona evra. Kupovinom ovog kompleksa, ABL Solvent je ostvario isključivo pravo korišćenja zemljišta na kom se on nalazi, ne i svojine, što znači da prema tada važećem zakonu na njemu nije smeo da gradi ništa, osim ako ne plati naknadu za konverziju.
Pema našoj računici, Macuri će ipak ostati čak 260 miliona evra, koliko bi u suprotnom morao da plati konverziju.
Naime, prema ranije utvrđenim cenama, kvadrat zemljišta u toj zoni iznosi 71.957 dinara. Kada to pomnožimo sa tačnom površinom, odnosno brojem kvadrata (35 hektara, 79 ari i 93 kvadrata), ispada da bi konverzija koštala oko 260 miliona evra.
Bez nadoknade zemljište će, potpuno besplatno, dobiti i vlasnici Luke Beograd, kao i BIP-a. Ova firma se dovodi u vezu sa SNS i kupila je BIP za svega 17,8 miliona evra.
Novosadski odbor DS ranije je saopštio da će Novi Sad zbog ukidanja konverzije odmah izgubiti desetine miliona evra, a u budućnosti još više. Predsednik tog odbora Veljko Krstonošić je kao primer naveo parcele na kojima se nalazilo brodogradilište, površine od 4.000 kvadrata i naveo da će samo u tom slučaju budžet biti uskraćen za oko 100 miliona dinara.
Sudbinu brodogradilišta, kako je navedeno, čekaju i parcele na kojima se nalaze nekadašnje fabrike Novitet, Elektroporcelan, Dnevnik, Grafika amb, a koje su tajkuni „kupili po niskim cenama upravo zato što one nisu bile vlasnici (već korisnici) zemljišta“.
BONUS VIDEO Sumnjivi otkup akcija i konverzija zemljišta naterali male akcionare Luke Beograd na protest
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare