SNS biznismen na korak od preuzimanja Stare šećerane, gde se širi Beograd na vodi: Država ima mesec dana da odluči da li će Željka Drčelića izbaciti iz igre

U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika je održano javno nadmetanje za imovinu Prve fabrike šećera koja je u stečaju. Na prodaju je stavljeno 18 nepokretnosti, od kojih najmanja ima 37, a najveća 3.716 kvadrata. U tom kompleksu je i Pozorište KPGT, koje je od 2021. godine gradska ustanova. I taj objekat je takođe ponuđen na prodaju.

U igri su bila tri potencijalna kupca, a kompleks „Fabrike šećera“ za 690 miliona dinara, znači za oko 10 miliona dinara više od početne cene, kupila je firma „Vrenje d.o.o“, koja se nalazi na istoj adresi kao i Šećerana – u Radničkoj 3.

Dve trećine „Vrenja d.o.o“ poseduje „Pan-alko sistem doo“ iz Beograda, registrovan u Radničkoj 3, čiji je vlasnik Vlado Stanišić. Preostala trećina je u rukama „Konkord vesta“ Željka Drčelića, kompanije registrovana za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada.

I dok je Stanišić nepoznat široj javnosti, Drčelić i “Konkord vest” u niz navrata bili su u fokusu pažnje zbog važnih infrastrukturnim poslovima koje su radili za državu - od Sportskog centra „Radnički“ u Beogradu i Naučno-tehnološkog parka Niš preko delova Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2“, Kliničko-bolničkog centra Zemun, do gradnje pojedinih delova beogradskog i niškog aerodroma i rekonstrukcije Muzeja grada Beograda.

Sama firma “Vrenje” i do sada je imala pravo korišćenja na pet parcela u Radničkoj ulici i to zajedno sa “Fabrikom šećera” koju je sada kupila. Pored toga “Vrenje” na tom potezu Radničke ulice ima 12 objekata u vlasništvu i 17 sa statusom držalaca. U tom delu veliki broj objekata ima i “Pan-alko sistem”, jedan od suvlasnika “Vrenja”, ali su svi pod hipotekom.

Interesantno je i da je “Vrenje” koje se sada pojavljuje kao kupac “Stare šećerane”, koja je u stečaju, takođe kupljeno kao firma iz stečaja i to za tri miliona evra. Naravno, reč je o objektima u Radničkoj.

Ipak, današnja prodaja firmi u kojoj je suvlasnik Drčelić ne mora da bude konačna, jer država ima pravo da iskoristiti pravo preče kupovine i za cifru koja je postignuta na licitaciji.

Imovina koja je na dobošu je deo kompleksa “Fabrika šećera”, koji je od 1984. godine kulturno dobro, kao i deo prostorno kulturno-istorijske celine „Topčider“, koja je opet od 1987. godine kulturno dobro od istorijskog značaja. Zbog svega toga država ima pravo preče kupovine.

„Kao što smo svi očekivali, prodata je ’Stara šećerana’. Više puta sam prethodnih dana upozoravao da je očigledno bila namera da se ’Stara šećerana’ proda za male pare i da se znalo kome će biti prodata. Nažalost, država ne može da utiče na rad stečajnih upravnika. Ono što može da učini država je da iskoristi pravo preče kupovine što se nadam da ćemo da učinimo“, izjavio je ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić nakon licitacije.

Podsetio je da je “Stara šećerana” zaštićeno kulturno dobro i da je na tom prostoru nemoguće bilo šta graditi.

„Kompanija koja je kupila ’Staru šećeranu’ ne može da očekuje da se bilo kada promeni bilo kakav urbanistički plan. Uslovi mogu da budu samo stroži, jer ’Šećerana’ mora da bude obnovljena i zaštićena. Oni Šećeranu nisu kupili da bi ulagali u kulturu“, naveo je Vesić.

Ministar Vesić izgleda nema dilemu da će država to i da učini, pa čak iznosi i planove za dalje.

„Onda će država tražiti partnera koji bi zajedno s nama uložio u revitalizaciju ’Stare šećerane’, koja bi postala mesto za kulturu, pozorišta, galerije, prostor na ponos Beograda, kao novo mesto po kojem se Beograd prepoznaje“, objasnio je Vesić.

Da li će taj partner biti Drčelić? Kako se spekuliše, upravo njegova firma je poručila projekat obnove "Stare šećerane" od  čuvenog svetskog biroa "CGI Kite", a kako bi taj kompleks mogao da izgleda vidi se na renderima poznatog biroa koji se time pohvalio na svom sajtu.

Inače, kompleks “Stare šećarane” obuhvaćen je promenama Prostornog plana za Beograd na vodi iz aprila ove godine, kojim je predviđeno da se to luksuzno naselje proširi na dodatnih 327 hektara, na području Savskog venca, Starog grada, Novog Beograda i Čukarice.

Bonus video